Državna preduzeća posluju u minusu a daju pozajmice radnicima

Zaposleni u "Srbijagasu", EPS, "Transnafti" i "Elektromreži Srbije" ne moraju da uzimaju skupe kratkoročne keš kredite kod banaka. Njihov zajmodavac je - država. Ove godine, za četiri preduzeća, izdvojiće 1,7 milijardi dinara za pozajmice svojim radnicima.

Naime, zaposleni u ovim državnim preduzećima potpisali su prošle nedelje nove kolektivne ugovore sa svojim poslodavcima u kojima su se izborili za godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koja se vraća na godinu dana i - bez kamate.

Pozajmice se, kaže predsednik sindikata "Srbijagasa" Veljko Milošević, dele sredinom godine, a sada postoji imperativ da ih zaposleni - i vrate.

- Ranijih godina smo dobijali dodatnu platu, a sada ništa - kaže Milošević. - Imamo pravo samo na godišnju pozajmicu u visini prosečne republičke plate. Ona, po novom kolektivnom ugovoru, mora da se vrati na deset ili 12 mesečnih rata. Daje se u septembru, a već narednog meseca počinje otplata. Ranije se to nije ni vraćalo, ali sada mora.

Posle pregovora koji su trajali nekoliko meseci, za pozajmicu su se izborili i u najvećem javnom preduzeću. Ova beskamatna pomoć države, zaposlenima dobro dođe nakon smanjivanja plata.

- Morali smo da pristanemo na smanjenje plata od oko 10.000 mesečno u bruto iznosu - kaže predsednik sindikata EPS Milan Đorđević. Došli smo u situaciju da "Kolubara", na primer, ima manju platu od "Beogradskih toplana". Imamo pravo samo na onu godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koju vraćamo u ratama.

Radnici iz privatnog sektora o sličnim uslovima mogu samo da sanjaju. Svakom trećem radniku u proseku kasni plata i do dva meseca, pa na kraju godine zapravo on finansira poslodavca.

- Radnici imaju pravo da traže pozajmice i da se odnose prema javnom preduzeću kao prema svom gazdi - misli ekonomista Ljubomir Madžar. - Ipak, gotovo sva energetska državna preduzeća su prošlu godinu završila u minusu, a taj minus nadoknađuju budžetski obveznici. Tako, njihove pozajmice se plaćaju preko leđa građana.

Tražili i nadoknadu

Privredna društva koja su deo "Elektroprivrede Srbije", kao što je TENT Obrenovac, tražili su od države pored zajma i godišnju nadoknadu za svoj "rad i trud", ali je zahtev kažu - odbijen. - Mi smo morali da pristanemo na smanjivanje plate iako smo proizvodno preduzeće koje ne bi trebalo da ulazi pod javnu potrošnju - kažu iz sindikata TENT.

- Zato smo tražili dodatni novac.