Zašto Lale mese perece za Savindan

Kada je ono Banat bio više od 180 godina pod Turcima, bilo je zabranjeno da se javno slavi slava, dan zaštitnika hrama ili kuće, što je značilo i zabranu da se prave slavski kolači. Da bi kako – tako ispoštovali slavu, Banaćani-Lale – smislili su perece, piše "Kovinekspres".

Testo se tako uplitalo da su krajevi u sredini peciva ukrštani i činili krst. To pecivo - perece, delili su ukućanima, komšijama i putniku namerniku. I u svim kasnijim zabranama ispoljavanja svoje pravoslavne vere - svi Banaćani su pravili perece, a posebno je uveden običaj da se perece prave i dele na dan Svetog Save.

Ni Nemci za vreme Dunavskog carstva nisu zamerali što se prave i dele perece, jer su mislili da je to zapravo pletenica, koju su oni smatrali za svoje pecivo.

Da perece predstavljaju nešto više nego pecivo, nije se primetilo ni u vreme od 1944. na ovamo, kad je vera mogla da se praktikuje samo u crkvi i u kući. Stari Kovinci, zapisao je Isidor Kupusarević, nekada upravnik Građanske škole koja se nalazila u zgradi današnje OŠ "Đura Jakšić", govorili su da je davanje pereca predstavljalo isto što i davanje kolača i soli, što je bio običaj pri dočeku gostiju, piše "Kovinekspres".