Četiri načina da Srbiji bude bolje

U narednih pet godina Srbija bi trebalo da se usredsredi na razvoj ljudskih potencijala, otklanjanje birokratskih barijera za pokretanje biznisa, poboljšanje efikasnosti i investicije u sektoru informacionih tehnologija, energije, usluga i poljoprivrede, ocenjeno je na predstavljanju Strategije ekonomskog razvoja Srbije "Srbija 2020".

Prema rečima Branka Žibreta iz globalne konsultantske kuće "A.T. Kearney", četiri, navedena strateška pravca razvoja srpske ekonomije, formirana su na osnovu istraživanja i razgovora, koje je firma "A.T. Kearney", obavila sa srpskim privrednicima.

On je podsetio da po raznim kriterijumima konkurentnosti Srbija manje-više zaostaje za državama Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD). Najpribližnije rezultate sa drugim zemljama članicama te organizacije Srbija ostvaruje na poljima osnovnog obrazovanja i osnovne zdravstvene zaštite, što prema njegovim rečima nije dovoljno.

- Po svim ostalim kriterijumima, kao što su infrastruktura, institucije, inovacije, tehnološki razvoj, tržište robe i usluga, vidimo da Srbija zaostaje - rekao je Žibret.

On je podsetio da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uvrstila Srbiju u grupu država gde je pitanje efikasnosti od velike važnosti.

- To nije efikasnost samo kao produktivnost, tu se govori i o efikasnosti javnog sektora, efikasnosti korišćenja energije, efikasnost na svakom području. Iz primera drugih država znamo da se na tom polju može mnogo uraditi uz pomoć sopstvenog znanja - rekao je Žibret.

Po strukturi ljudskog kapitala, Srbija zaostaje u oblastima srednjeg, višeg i visokog nivoa obrazovanja.

- Deo visokoobrazovane populacije je napustio zemlju, trebalo bi stvoriti uslove da se ti ljudi vrate ili iskoristiti njihov potencijal u inostranstvu - rekao je Žibret i dodao da sve države koje su ulagale u razvoj ljudskog potencijala nisu pogrešile.

Prema njegovim rečima, u razgovorima sa srpskim privrednicima, ocenjeno je da bi srednjoročni podsticaj trebalo usmeriti u oblast informacionih tehnologija, energiju, komunikacije, poljoprivredu, sektor usluga i automobilsku industriju.

Žibret je podsetio da Srbija, u odnosu na ostatak jugoistočne Evrope, bolje stoji po pitanju uvoza energenata i da bi, uz poboljšanje energetske efikasnosti, tu prednost trebalo iskoristiti. Takođe, on je istakao da je važno da Srbija svoj razvoj zasniva na stvaranju nove vrednosti i inovacijama, a ne na jeftinoj radnoj snazi.

- Reforme koje su sada pokrenute su prave reforme, kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Privredi Srbije će biti bolje već ove godine i svake naredne godine možemo očekivati postepeni boljitak - ocenio je Žibret i dodao da Srbiju 2020. godine vidu u rangu sa Slovenijom i Hrvatskom.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da se rast privrednog sektora ne može graditi ukoliko postoje velike subvencije iz budžeta za javna preduzeća.

On je istakao da su u Srbiji dugo sprovođene reforme po principu jedan korak napred, dva koraka nazad i da je sad dobra šansa da se taj prosec završi i istakao da nijedno društvo ne može da izdrži tranziciju od 20 godina.

- Nije bio problem da vidimo šta su problemi, pitanje je kako te probleme da rešimo, mislim da smo sad, za razliku od nekih prethodnih godina, na dobrom putu da na pravi način pristupimo rešavanju tih poteškoća - izjavio je Čadež.

- Nadam se da će problem smederevske železare u što skorije vreme biti rešen. Nije to samo pitanje da li država mora da izdvaja sredstva za "Železaru", to je pitanje da li ćemo imati tu vrstu industrije i da li će ostali industrijski sektori ispaštati, ako taj problem ne rešimo. Moramo imati u vidu da mnogi domaći proizvođači zavise od te železare. Ukoliko ugasite to, vama se stepen industrijalizacije vraća na niži nivo - rekao je predsednik PKS.

Upitan za efekte ekonomske politike, on je rekao da to zavisi od konkretnih ekonomskih mera - neke daju rezultat na kraći neke na duži rok - ali da se pojedini benefiti mogu očekivati u toku godine.

- Čim ste završili sa politikom nepotrebnog subvencionisanja delova javnog sektora, vi možete da rastete i imate realni sektor koji se razvija, to su stvari koje se osete vrlo brzo, za druge stvari je potrebno vreme - rekao je Čadež.