Toplica Spasojević, ITM Group - Istok? Zapad... Napad!

Kako je napravio srpsku poslovnu imperiju koja se prostire od Moskve, preko Beča, do Londona, ali i postao prijatelj Akia Morite i Majkl Džordana - objašnjava naš Poslovni čovek 2006. godine

Već deset godina Sport Cafe je jedno od omiljenih sastajališta Beograđana, posebno mladih, ali i poslovnih ljudi koji ovde često organizuju press konferencije, baš kao u vreme naše posete. Na licu mesta saznajemo da stranci koji žive u srpskoj prestonici čine čak 30-40 odsto ukupnog broja gostiju, kojih prođe čak hiljadu svakoga dana. Vlasnik ovog popularnog kluba mora da zadovoljno trlja ruke. “Ne bih se, kao ozbiljan biznismen, uopšte gnjavio otvaranjem i vođenjem restorana da izuzetno ne volim sport”, kaže, međutim, Toplica Spasojević.

Ovaj 194 cm visoki 50-godišnjak u vidljivo odličnoj fizičkoj kondiciji dugo je aktivno igrao košarku, da bi potom njegova kompanija niz godina bila sponzor velikog broja domaćih sportskih klubova i pojedinaca, kao i nacionalne košarkaške reprezentacije. A Sport Cafe je samo delić njegove poslovne imperije koja se prostire od Rusije do Zapadne Evrope.

Tito i ja
ITM Group, čiji je Spasojević osnivač i predsednik, zamišljen je kao svojevrsna spona evropskog Zapada, odakle stiže pretežno kvalitetna roba široke potrošnje, i Istoka, koji, pak, isporučuje mahom sirovine i polufabrikate. “Tito je bio virtuozni igrač na žici koju je razapeo između Istoka i Zapada, od čega je cela SFRJ imala ogromnu političku, ali i ekonomsku korist”, objašnjava Spasojević odakle mu poslovno nadahnuće.

Zbunjuje, međutim, to što je kompanija osnovana 1990. godine: Broz je odavno odigrao svoje, njegova Jugoslavija počinje da se raspada u param-parčadi, a Srbija se uskoro nalazi u ratnom vrtlogu i potpunoj međunarodnoj izolaciji. Suprotno tome, “hladni rat” je okončan, a nekadašnji sovjetski sateliti širom su otvorili svoje granice i započeli uspešnu tranziciju koja ih je dovela do toga da su danas punopravni, pa i ugledni, članovi Evropske unije. Šta će im, dakle, u svetu ozloglašeni Srbi da ih međusobno povezuju?!

“U Istočnoj Evropi nije, doduše, bilo rata, ali ne treba zaboraviti da je tamošnji proces tranzicije na svom početku bio vrlo dramatičan. To nam je u velikoj meri razjurilo konkurenciju, a sami smo, kao mlada firma gladna uspeha, bili spremni na veliki rizik. Uz to, bili smo naoružani dugo sticanim znanjem i iskustvom, ali i silom prilika stečenom žilavošću i snalažljivošću, što su pravi kvaliteti za komercijalne ‘desantne jedinice’, koje su prepoznale i obilato koristile i brojne zapadne kompanije, kojima su upravo ex-Jugosloveni bili glavni ljudi u trgovini sa evropskim Istokom. Naravno, vremena su se znatno promenila, ali time nismo ostali zatečeni”, navodi Spasojević.

Naprotiv. Deloitte&Touche svojim pečatom svedoči da je ITM vrlo uspešna i profitabilna kompanija. “Prošle godine grupacija koju čini dvadesetak preduzeća u više zemalja ostvarila je ukupan prihod od oko 200 miliona evra i prosečnu profitnu stopu od tri odsto. To je sasvim zadovoljavajuće za našu branšu, pogotovo zato što stalno reinvestiramo gotovo celokupan profit u razgranavanje poslova. Samo u Srbiji smo lane investirali 15 miliona evra, od čega 2,8 miliona u dogradnju našeg ‘pametnog’ distributivnog centra u Šimanovcima, što nam je, između ostalog, dovelo jake nove klijente kao što su Heineken i Unilever”, kaže Spasojević.

Srpski Bloomberg
Osnovana su, štaviše, i dva investiciona fonda, od kojih je jedan već vrlo aktivan i zaslužan za otkup dela deonica Paraćinke i lozničke Viskoze, a odmerene su i sledeće mete. Pod širokim kišobranom ITM nalazi se i brokerska kuća Monet, koja je konsultantske usluge pružala ne samo matičnoj grupaciji prilikom njenih akvizicija, nego i stranim kompanijama kao što su Efes i Nordzucker, zatim investicionom fondu Salford i domaćem holdingu Delta prilikom preuzimanja C Marketa... U posedu grupacije nalazila se i Trust banka nakon čije prodaje nastaje Volksbank Srbija, ali joj je preostala banka u Moskvi.

Ni to, međutim, nije sve. ITM je jedan od članova konzorcijuma osnivača TV Avala. “Ne mešamo se u uređivaču politiku!”, zna Spasojević šta novinari vole da čuju. “Ali, ambicija nam je da postepeno od nje stvorimo poslovnu televiziju - srpski Bloomberg! Očekivani razvoj berze i akcionarstva, kao i investicionih fondova učiniće je itekako zanimljivom i široj publici”, najavljuje.
Impresivno. Teško, nažalost, da slično važi za lavovski deo srpske privrede...

Business patriota
“Privreda Srbije jeste, nažalost, jako zaostala, ali ima sve više oporavljenih preduzeća, pa i celih grana, koja su, zahvaljujući novim vlasnicima, postala i sasvim dorasla izazovima na stranim tržištima. Iako nam je profit ‘driving force’, koristimo svaku priliku da ih pomognemo - iz patriotizma, ali i...”, otpija gutljaj izvanrednog Radovanovićevog Chardonnay-a koji nam je “patriotski” izabrao iz izuzetno bogate vinske karte, “... ali i uverenosti da nije nemoguće napraviti ‘win-win’ kombinaciju. Primera radi, u Rusiji sarađujemo sa četiri srpska proizvođača repromaterijala za prehrambenu industriju, od kojih jedan već ima sasvim solidno učešće na ruskom tržištu”, navodi Spasojević.

Poslovni ljudi nisu, međutim, svemogući. Niti, uostalom, nadležni za rešavanje problema kao što je budući status Kosova, saradnja sa Tribunalom u Hagu, ali i repozicioniranje cele države u smislu njenog većeg uključivanja u proces evro-atlantskih integracija. “Rešavanjem ovih problema, država bi privrednicima omogućila dodatni prodor na strana tržišta. Do tada, suočavaćemo se ne samo sa milijardama teškim spoljnotrgovinskim deficitom, nego i sa blagim bojkotom stranih investitora. ‘Blagim’, jer u Srbiju i dalje ulažu, ali samo oni koji su spremni na nadprosečan rizik i oni koje privlači mogućnost kupovine srpskih preduzeća po ‘diskontnoj’ ceni”, ističe Spasojević.

Priznaje, međutim, državi i da je dosta dobrog uradila smanjivši, na primer, porez na dobit korporacija na - sa izuzetkom Crne Gore - najniži nivo u regionu, kao i da sistem PDV odlično funkcioniše, čak znatno bolje nego u nizu zemalja. “Država, ipak, mora smanjiti doprinose na plate bar do ‘magične’ granice od 51 odsto: kako zbog samih građana, tako i zbog povećanja konkurentnosti naše privrede”, uveren je.

Tvrdo veruje i u to da Srbija raspolaže odličnim ljudskim potencijalom. Kroz samouveren, ali i poluironičan osmeh ističe da su privrednici njegove generacije “u najboljim godinama”. “Moramo, međutim, misliti na nove generacije. Neki su, istina, stekli i znanje i kapital u vodećim svetskim kompanijama i spremni su, štaviše, da ih podele sa maticom, drugi su se uhlebili u stranim firmama i bankama u Srbiji, ali moramo se ozbiljno posvetiti i onim mladim ljudima koji nisu do sada dobili nikakvu šansu da se dokažu, kao i iskusnim ljudima koji su ostali bez posla i pretvoriti ih od ‘tranzicionih gubitnika’ u ‘tranzicione dobitnike’”, zalaže se.

Zato javno zagovara pokretanje odgovarajućeg nacionalnog programa u koji bi država uključila i obrazovne institucije. “To bi uputilo snažnu poruku razvijenom delu sveta da će u Srbiji naći odličnu podlogu za primenu najnaprednijih tehnologija. Uostalom, za ‘ekonomiju znanja’ EU se i zvanično opredelila Lisabonskom deklaracijom”, apeluje.
Jedno je već izvesno - Srbija je daleko od članstva u EU. Spasojević, međutim, spada u biznismene koji smatraju da se i ovaj vakuum može pametno ispuniti. Ne, naravno, kuknjavom. “Činjenica je da izvestan broj kompanija iz određenih razloga napušta nove članice EU i traži pribežište u drugim zemljama, najradije susednim. Tako su i neke srpske firme - konkretno, u tekstilnoj industriji - ni krive ni dužne, sasvim neočekivano dobile angažmane od zapadnih ‘izbeglica’ iz Bugarske i Rumunije. Ali, ne bi smeli da pasivno sedimo pod drvetom čekajući da nam kruška sama padne u krilo”, upozorava.
Napokon, ni njemu samom poslovni uspeh, ugled i priznanja, pa i lični imetak, nisu pali s kruške...

Sa Moritom i Džordanom
Nakon završetka gimnazije u rodnom Svilajncu, 18-godišnji Toplica Spasojević upisuje Ekonomski fakultet u Beogradu, da bi se, po diplomiranju, 1980. godine zaposlio u tada slavnoj firmi „Jugoslavijakomerc“, u kojoj je kasnije postao i predsednik Upravnog odbora. “Imao sam sreće da radim sa velikim svetskim korporacijama. Prva je bila Sony, koji me je 1989. proglasio za ‘menadžera godine’, a priznanje mi je na Havajima lično uručio Akio Morita”, priseća se Spasojević, izbegavši da pomene da je sa legendarnim Japancem postao dobar prijatelj - to saznajemo iz drugog izvora.

Kako god, osam godina kasnije, ITM postaje najbolji distributer kompanije Nike, a Spasojeviću čestitajući stiska ruku - Majkl Džordan! Nisu, doduše, zajedno igrali golf, ali je često ubacivao lopticu u rupe najprestižnijih terena, uključujući i slavni škotski Gleneagles, do koga mu nije bilo daleko da skokne iz svog londonskog doma u blizini Regent’s parka. Kaže da živi na relaciji Beograd-London-Moskva. Boravišta menja, ali ne i model automobila koji vozi; to je uvek - mercedes.

Ne deluje, međutim, preterano uvređeno pitanjem da li ga zbog toga gledaju ispod oka kao novokomponovane “tajkune”. “Takve predrasude uspešni pojedinci najbolje će raspršiti ukoliko pokažu društvenu odgovornost, pa i spremnost da deo novca koji su stekli daju onima kojima je najpotrebniji”, zalaže se.

Ne samo rečima. Aktivno je pomagao ne samo sportiste, nego i brojne kulturne i humanitarne akcije. “Takvo samoreklamiranje mi nije cilj”, odbija da navodi detalje. Dobro je poznato, međutim, da je predsednik Udruženja trgovine Privredne komore Beograda, koordinator za ekonomiju Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, član Radnog tima za izradu nacionalne strategije za privredni razvoj Srbije do 2012. godine i Srpskog poslovnog kluba “Privrednik”, a tokom dugog razgovora nijednom nije našao za shodno da istakne kako ga je žiri Kluba privrednih novinara jednoglasno proglasio za “Poslovnog čoveka 2006. godine”...

“Ne pada mi teško da se prihvatim svih tih obaveza, jer znam da to koristi društvu, a želim i da kolegama dam lični primer”, zaključuje Toplica Spasojević.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu