Mesta u Beogradu gde se stalno prave deponije biće pokrivena kamerama

U Beogradu se godišnje ukloni 150.000 kubnih metara otpada, ali za isti period nikne 200 novih deponija. Zbog toga će ove godine za te namene u Beogradu biti izdvojeno više od 120 miliona dinara, piše "Beoinfo".

– Najpre ćemo rizična mesta u gradu, posebno na Ibarskoj magistrali i oko veletržnica, pokriti kamerama. To su, inače, mesta gde se stalno prave deponije i na taj način ćemo moći da kaznimo one koji odlažu građevinski ili sličan materijal na divlje deponije – kaže za RTS gradski menadžer Goran Vesić.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović smatra da je najveći zadatak na komunalnim preduzećima i da ona treba da pokažu ažurnost na terenu kako bi se smeće brže uklanjalo. Sa druge strane, kaže Radović, lokalne samouprave, republička odnosno gradska vlast, kao i mediji i civilni sektor, trebalo bi da budu uključeni u podizanje svesti o zaštiti životne sredine. Najskuplje i najobimnije poglavlje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji čeka nas upravo u oblasti zaštite životne sredine.

Usklađivanje propisa i prakse očekuje se u narednih 15 godina, a za to će Srbiji biti potrebno, procenjuje se, oko 10 mlrd EUR. U Srbiji ima oko 3.500 divljih deponija. Najviše ih je na obodu prestonice, uz Ibarsku magistralu i oko velikih pijaca. Srbija problem deponija mora da reši pre ulaska u Evropsku uniju, ali i da se okrene reciklaži kao perspektivnoj i ekološki važnoj industriji. U ovom trenutku u Srbiji se reciklira samo 10% otpada, što je četiri puta manje nego u Uniji.

Procena Privredne komore Srbije je da se zbog toga godišnje u deponije zatrpa 50 mil EUR.