Trećina teritorije Srbije na klizištima

Potpredsednik Građevinske komore Srbije, Goran Rodić, kaže da je aktivnim i pasivnim klizištima ugroženo čak 30% teritorije Srbije.

Goran Rodić je Tanjugu rekao da u Srbiji ima oko 25.000 kilometara kvadratnih aktivnih i pasivnih klizišta ili 35.000, od čega je u Beogradu čak 2.000.

- To je latenta i stalna opasnost, a način sanacija klizišta zavisi, pre svega, od toga šta će se na njima graditi - navodi Rodić i dodaje da klizišta ima dosta, na primer, u brdovitijim delovima centralne Srbije.

Na lokaciji bivše kasarne Stepa Stepanović u Beogradu, na primer, utrošeno je dosta novca na sanaciju klizišta radi izgradnje stanova, podseća Rodić.

- U Beogadu klizišta ima na Mirijevskom platu, u Lisičjem potoku, Kanarevom brdu, Miljakovcu, na potezu prema Umci i Obrenovcu i mnogim drugim mestima - navodi građevinski stručnjak.

O je upozorio da pre početka gradnje treba sa stručnjacima proveriti da li se tu isplati podizati objekat i dodao da Srbija ima institute i projektne biroe koji se time kvalitetno bave.

Sanacija klizišta, dodaje, zavisi od rezultata geomehaničkih ispitivanja i ona može da bude jako skupa, ali postoje i jeftinije metode.

- Usled klimatskih promena, koje su prisutne sada u Srbiji, pasivna klizišta se aktiviraju i mogu da na nesu velike štete na infrastrukturi i stambenim objektima i tu nisu ugrožene samo ruralne sredine već i gradovi - ističe Rodić.

Potpredsednik GKS kaže da su na području Obrenovca stalno aktivna klizišta, pa oni koji se bave prostornim planiranjem i urbanizmom moraju da predvide takve situacije.

Vrlo je važno kaže sanirati podzemne vode, jer ako se tu ne odrade dobro odvodni kanali mogu da nastanu veliki problemi sa zemljištem.

Prema nekim procenama, u Srbiji ima najviše klizišta u Evropi, a između Umke i Obrenovca se nalazi jedno od najvećih evropskih klizišta - "Duboka".