(Horizont) Selo Borač - raj za turiste i avanturiste

Varošica u Borču, pogled sa Boračkog krša (Foto: Aleksandar Parezanović)

"Samo Gruža najlepšu lepotu ovom svetu pruža" – piše na razglednici porodice Milošević iz sela Borač, kojom pozivaju turiste da posete ovaj, po mnogo čemu jedinstven kraj

Za slikara sa štafelajom u selu Borač, u domu porodice Milošević, bilo bi puno posla. Valjalo bi svaki detalj, a ima ih na pretek, naslikati, oživeti, preneti na platno... Onima koji za slikarstvo slabo mare, može se i ovako dočarati: Kuća je stara, pun vek je napunila, a krase je grede i balkoni. U dvorištu je magaza, kačara, mlekar, cepalo za drva i mnogo toga drugog što vas polako i neosetno vraća u seosko domaćinstvo iz davnih vremena. Samo stotinak metara dalje je i crkva Svetog Arhangela Gavrila, podignuta u 14. veku, a iznad nje, kao zaštitnik u vremenu, izvija se i srednjovekovni grad Borač. Na sve strane šume, proplanci, reka, potoci, izvori... Bože, upitao bi se putnik namernik, ima li gde lepšeg mesta da se pobegne od sivila grada i svakodnevnih problema?

(Crkva Sv. Arhangela Gavrila)

A prolaznika ima. I gostiju i putnika. Koji god da vas put ovuda nanese, porodica Milošević će vas dočekati sa gostoljubivošću i srdačnošću pravih Šumadinaca. Poslužiće vas i kupusom iz zemljanog lonca, skuvanom na ognjištu, sirom i suvim mesom poređanim na ovalima od ćeramide, a tu je i rakija. Ona prava, domaća, od kojih, ponekad, i noge trnu. Savremene opreme nema. Čak će vam i slatko od šljiva poslužiti drvenom, a ne niklovanom kašičicom...

(porodica Milošević)

Bez tajne i konkretnog recepta

A sve je, pre nekoliko godina, počelo slučajno. Prolazeći pored kuće Miloševića u Borču, gledajući veliku terasu i lepu kuću, mnogi putnici su zastajali i domaćina pitali nije li, možda, reč o ugostiteljskom objektu? Dovoljno da se i sam domaćin zapita, porodicu okupi i sa njima se dogovori. Ako i bez reklame gosti dolaze, zašto ih onda ne primiti? Nedugo zatim su više od 400 kvadrata adaptirali i gostima smeštaj omogućili.

(trpeza majka Milene)

– Moja majka Milena je zadužena za kuhinju što je i razumljivo – priča Dejan, naš domaćin. – Kod nas se spremaju tradicionalna jela, a moja je majka sve to učila od svoje majke i bake. Pokazalo se da se to gostima najviše sviđa, pa zašto bi išta menjali – pita se Dejan.

A Milena, što smo se i sami uverili, pravi je majstor u kuhinji. Pite, proje, pogače, kiselo mleko i mnoštvo drugih đakonija, za tili čas se našlo ispred nas na sovri. A ni sovra ne mora da bude uvek u kući. Ispred kuće je vinjaga gde gosti rado ručavaju, a odatle se pogled pruža u nedogled. Na svu lepotu prirode koju i kičica veštog slikara teško može dočarati.

Dejan nam pokazuje i podrum gde su burad za rakiju i vino. Tu su i furune za hleb i meso, pa se svako može uveriti da je hrana ovde zaista zdrava, bez pesticida i konzervansa napravljena. Može se ovde i zimnica spremiti. Domaćica Milena će vam rado pomoći, a neće biti problem ni "repromaterijal". Sve što vam treba raste u njihovoj bašti i voćnjaku, a gostima preostaje samo da "nadgledaju" radove i uče zanat.

(etno bajka)

Šumadijo šumovita...

Draži seoskog turizma nisu samo zdrava hrana i čist vazduh. Miloševići to dobro znaju, pa se trude da gostima pokažu i sve ono što je priroda podarila, a čovek tokom vekova ovde stvorio. Doći u Borač, a ne popeti se do srednjovekovnog grada, zaista bi bila šteta. Od doma Miloševića do negdašnjeg grada srpskih vladara treba pešačiti malo više od pola sata. Ljubazni domaćini su uvek spremni da preuzmu ulogu vodiča i da samo njima znanim stazama i bogazama pomognu gostima da "osvoje" Borački krš. A sa njega – pogled za pamćenje! Pred vama je cela Šumadija, Gružansko jezero, Kraljevo, Knić, Čačak... Tu su i brojne legende, koje narod s kolena na koleno prenosi generacijama. Jedna od njih pominje i Sokolsku rupu, gde su nekad prebivali sokolovi. Predanje kaže da nijedan čovek nije uspeo do nje dopreti, pa eto izazova za prave avanturiste. Možda baš vi budete prvi ...

Borački krš (Foto: Aleksandar Parezanović)

Valja posetiti i crkvu Svetog Arhangela Gavrila, podignutu davne 1359. godine. Okružena je stoletnim lipama u čijim se hladu može odmarati i onako, punim plućima disati. Po predanju, pre Kosovskog boja, u njoj su se pričestili knez Lazar i kneginja Milica. U blizini kuće je i reka Gruža, brojni bistri planinski potoci i izvori. Ali ne valja puno ni pričati. Dovoljno je požuriti, doći u Borač, u Gružu, u srce Šumadije i dom Miloševića. A kada jednom dođete, prvi slobodan vikend i eto vas ponovo.

Kuća nije tesna...

U domu porodice Milošević može prespavati oko petnaest gostiju. Međutim, ceo kraj je idealan za jednodnevne izlete, za planinare, izviđače i rekreativce, a domaćini kažu da se hrana može pripremiti i za stotinak gostiju. O ceni boravka se lako možete dogovoriti sa domaćinima, a možete ih kontaktirati i putem telefona na brojeve: 034/895-197, 316-716 ili na mobilni telefon broj: 063/60 10 14 i 064/511 6 800. Više informacija možete dobiti i na sajtu: www.borackitirizam.com

Gružansko jezero (Foto: Dimitrije Šarac)

Kako do srca Šumadije?

Borač se prostire na području opštine Knić. Od Kragujevca je udaljen 28 kilometara, od Gornjeg Milanovca 35, a do Čačka i Kraljeva ga deli četrdesetak kilometara.