Fiktivnim izvozom izbegavaju plaćanje poreza - Podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa drugim zemljama razlikuju se i do 3 mlrd USD

Kada se uporede podaci o spoljnoj trgovini između Srbije i drugih zemalja, godišnje "nestane" od jedne i po do 3 mrld USD. Uzroci neslaganja evidencije između dve države potiču i od raznolikosti evidentiranih podataka, ali neretko od teških finansijskih zloupotreba i iznošenja novca van granica zemlje - piše Dragovan Milićević na portalu Makroekonomija.

Iako razlozi odstupanja mogu biti različiti, počev od kvaliteta popunjavanja carinskih deklaracija i kvaliteta statističkih obrada, ovako visoki iznosi ukazuju i na razne nezakonite transakcije, kojima se izbegava plaćanje obaveza po različitim ekonomskim aktivnostima.

- Sve uštede, pa i one zbog kojih će zemlja u ovoj godini ali i nekoliko narednih pretrpeti velike štete, postaju besmislene zbog visine neregularnih transakcija u spoljnoj trgovini. Svedoci smo povremenog hapšenja i obelodanjivanja zloupotreba u carinskim organima, zbog potvrde ''fiktivnih istupa'' robe na carinskim prelazima, kada ona dobija legalni dokument da je izašla iz zemlje formalno, a stvarno je završila na domaćem tržištu bez plaćanja poreza i ostalih fiskalnih opterećenja - navodi Milićević.

Velike nelegalne zarade uvoznici ili izvoznici obezbeđuju i falsifikovanjem podataka. Uvoznici zamenom dokumentacije i fiktivnim povećanjem cena iznose novac iz zemlje, po osnovu razlike stvarne cene uvoza i uvoza na bazi prepravljenih faktura.

- Veliki broj značajnih izvoznika menja dokumenta u okolnim zemljama ili poreskim rajevima uvećavajući obaveze, a česta je praksa da određena firma ili preduzetnik robu prodaje sam sebi - razotkriva Milićević i dodaje da je stepen neslaganja podataka najveći kod Srbije i BiH, i da se na bazi ranije analiziranih podataka o visini sive ekonomije u spoljnoj trgovni, može zaključiti da u ovoj oblasti državni organi moraju pojačati kontrolu.

Tome se, prema Milićeviću, može jednostavno stati na put.

"Primenom koncepta forenzičke revizije i kontrole moguće je u svakom trenutku ispratiti tok novca, kako bi se njegovi nelegalni kanali na osnovu uvoza robe značajnije smanjili, bar do nivoa ušteda u javnom sektoru", objašnjava autor.

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja, potvrđuje da svako veće odstupanje u podacima ili prosto neslaganje dokumentacije nesumnjivo ukazuje na to da je neko nešto radio mimo pravila.

- Neko ko je odlučio da brzo zaradi naći će mnogo nelegalnih načina, i ako hoće da izigra zakon neće birati sredstva. Malverzacije na carinskim prelazima su očekivane u sistemu sa veoma visokim indeksom korupcije, službenici se potplaćuju, institucije rade za partikularne interese, a državni organi pokazuju ogromnu slabost - zaključuje Šuković.

- Koliko je razloga za odstupanja govori i međunarodna teorija, koja kada je u pitanju miror statistika, definiše mogući opseg odstupanja od nula do 200%. Međutim, kad postoji odstupanje veće od 30%, to je već razlog za dodatnu proveru podataka i ustanovljavanje razloga odstupanja, a prema nekim stanovištima, razlike veće od 10 do 15% već upućuju na postojanje sive ekonomije. U Srbiji odstupanje u podacima za uvezenu robu iznosi između 10 i 15%, dok je kod Hrvatske i Slovenije to odstupanje pet puta manje.