Pogledajte "Horoskop za 2015. godinu" istraživačkog tima "Erste Grupe"

U uslovima nove geopolitičke nestabilnosti, finansijska tržišta su dokazala otpornost regiona CIE, jer je neposredan uticaj sankcija koje je Rusija nametnula CIE blizu nuli. Region CIE trebalo bi da bude u stanju da od 3 do 6 meseci izdrži obustavu isporuke prirodnog gasa preko Ukrajine. Opadanje tražnje u Ukrajini i Rusiji umanjilo je rast izvoza za oko 1 procentni poen, ali nije imalo vidljivog uticaja na dinamiku rasta u regionu CIE, koji profitira od početka pokretanja domaće tražnje. U principu, niža cena nafte je pozitivan faktor zbog nižih ulaznih troškova.

- Ukoliko bi trenutno niska cena nafte ostala na tim nivoima duže vreme, povećala bi lokalnu kupovnu moć i potpomogla domaću tražnju, što ima pozitivan uticaj na globalni ekonomski rast. Međutim, to očigledno ublažava efekat na inflaciju, zbog čega bi monetarna politika trebalo da nastavi da pruža podršku - kaže Fritz Mostbock, rukovodilac istraživačkog tima Erste Grupe.

Usled velikih promena cena energije i berzanskih proizvoda, vrednosti nekih od valuta najvećih zemalja kao što je brazilski real i ruska rublja verovatno će i dalje biti kolebljive. Jačanje američkog dolara (USD) u odnosu na većinu valuta prisiljava investitore da preispitaju svoja ulaganja u druge valute, što dovodi do veće kolebljivosti u mnogim tržišnim segmentima. Nedavno su tržišta kapitala počela da pokazuju veću kolebljivost.

- Pošto je sada završen program kvantitativnih olakšica Federalnih rezervi SAD (QE3), postepeno dolazimo do kraja faze niske kolebljivosti na berzama. Tržišta u usponu verovatno će biti više pogođena nego razvijena tržišta pošto je kolebljivost valuta mnogo veći rizik za ulaganja u ova prva dodaje Mostbock.

Centralna i istočna Evropa: ekonomije CIE iskoristiće oporavljenu domaću tražnju; prosečna stopa rasta u 2015. godini 2,5% u CIE nasuprot 1,1% u evrozoni; bar jedna centralna banka će nastaviti da snižava stope

Faktori rasta za ekonomije CIE u 2015. godini biće dobra kombinacija oporavljene domaće tražnje i povećanih investicija. U 3. kvartalu 2014. godine, potrošnja domaćinstava je porasla za više od 2% u Češkoj Republici, Rumuniji i Poljskoj, a investicije konačno doprinose rastu u proseku sa 1,4 procentna poena. Stoga na rast u CIE ne utiče samo izvoz, što povećava otpornost rasta u CIE prema eventualnom pogoršanju eksterne tražnje. Period drastične fiskalne konsolidacije i razduživanja je završen, s izuzetkom Hrvatske i Srbije, jer će kasnija finansijska konsolidacija i dalje biti kočnica za te dve ekonomije. "Ukupno posmatrano, u 2015. godini privrede CIE treba da porastu u proseku za 2,5%, što je dvostruko brže od 1,1% koliko se očekuje za evrozonu", kaže Mostböck. Mađarska ekonomija će usporiti jer se neće ponoviti ovogodišnje povećanje javne potrošnje. Sa rastom BDP-a od 3,1% u 2015. godini, Poljska bi trebalo da petu godinu uzastopno ostane ekonomija sa najbržim rastom u CIE. Očekuje se da u 2015. godini Češka Republika zabeleži rast od 2,4%, Mađarska 2,3% a Slovačka 2,5%. Inflacija je znatno ispod ciljnih stopa inflacije centralnih banaka u CIE. Istraživački tim Erste Grupe očekuje da rumunska centralna banka smanji stopu za 25 baznih poena već u januaru, dok bi poljska i mađarska centralna banka mogle da počnu da razmišljaju o smanjenjima stope samo ukoliko podaci o inflaciji budu i dalje veoma niski i ukoliko bude povoljan tržišni sentiment.

Evrozona: oporavak će i dalje biti slab; kamatna stopa ECB neće rasti do 2. kvartala 2017. godine

Evrozonu je pogodila finansijska kriza, pa potom kriza suverenog duga, što je dovelo do ponovnog usporavanja aktivnosti tih ekonomija. U 2014. godini, sukob između Rusije i Ukrajine naneo je novu štetu regionu. Pošto se sporo smanjuje znatna neiskorišćenost resursa, posebno na tržištu rada, izgledi za rast su i dalje na niskom nivou.

- Slabo stanje ekonomija zemalja evrozone u kombinaciji sa geopolitičkim rizicima i neprestanom potrebom za konsolidovanjem državnih budžeta navode nas da očekujemo tek umeren oporavak u evrozoni - zaključuje Mostbock. Prema tome, stope rasta će polako opadati i ne očekuju se inflatorni pritisci. To će omogućiti ECB da izvesno vreme zadrži izuzetno ekspanzivnu monetarnu politiku. Na osnovu modela ekonomije koji smo napravili, očekujemo da stopa nezaposlenosti i inflacija opravdaju prvo povećanje stope tek u 2. kvartalu 2017. godine.

Rusija i Bliski istok: niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do opadanja ekonomske aktivnosti, povećavajući pritisak na domaćinstva i preduzeća u problemima

Ruski bankarski sektor je trenutno pod pritiskom sa raznih strana. Znatni pad cene nafte – ukoliko potraje – izvršiće pritisak na naftnu industriju Rusije, pri čemu će se slabije kompanije mučiti da otplaćuju dugove. "Niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do usporavanja ekonomske aktivnosti sledeće godine, povećavajući pritisak na domaćinstva, koja će trpeti visoku nezaposlenost i gubitak kupovne moći jer će inflacija ostati znatno viša od povećanja zarada", predviđa Mostböck. Kod kredita privredi i stanovništvu verovatno će se povećati udeo problematičnih kredita. Za ruske banke javljaju se dodatni izvori mogućeg stresa. Zbog sukoba sa Ukrajinom, ruske banke nemaju pristup kapitalu iz zapadnih zemalja u raznim valutama, što je u prošlosti bio značajan izvor finansiranja. Istovremeno su izvori u rubljama postali skuplji, jer je Narodna banka Rusije morala znatno da povisi kamatne stope kako bi se suprotstavila klizanju deviznog kursa.

- Presudna determinanta za taj scenario jeste cena nafte. Što duže opstaju sadašnje niske cene, to je veći rizik po ruske banke - ističe Mostböck.

Uglavnom mirni protesti Arapskog proleća koji su počeli 2010. godine u arapskom svetu i na Bliskom istoku izazvali su smenu vlasti i osnivanje demokratskih partija, ali i dugotrajne vojne sukobe, prouzrokujući poremećaje u tim regionima i tržištima. Tekući sukob u Siriji i zategnuta politička situacija u drugim zemljama regiona mogli bi, iz današnje perspektive, da dovedu do neizvesnosti. Snage tzv. Islamske države još su na vlasti i kontrolišu velike delove Sirije i Iraka. Druga nerešena žarišta stalno prouzrokuju sukobe u Gazi ili Pakistanu i prave probleme islamskom svetu. Teško je predvideti kada će doći do neočekivanih događaja, ali nije teško zamisliti moguću eskalaciju. Takav konflikt bi bar privremeno opteretio finansijska tržišta i ekonomije sveta, a na duži rok naročito cene nafte i robe.

U Brazilu se ekonomski rast praktično zaustavio. Najveća ekonomija Latinske Amerike je u recesiji od 2. kvartala. Industrijska proizvodnja i maloprodaja su zabeležile negativan trend. Zbog toga očekivanja šefova nabavke u prerađivačkoj industriji i dalje beleže pad. Nastavlja se i usporavanje visoke stope rasta Kine. Jedan od razloga za to usporavanje jeste tekuće premeštanje vrednosti proizvodnje iz prerađivačkog sektora u sektor usluga. Radi stimulisanja kineske ekonomije odobrene su investicije u ukupnom obimu od približno 90 milijardi EUR, među njima i 16 železničkih stanica i pet aerodroma. U cilju suprotstavljanja usporavanju rasta, centralne banke su preduzele razne mere. U svakom slučaju, ukoliko se nastavi usporavanje u tim velikim zemljama u ekspanziji, to će imati negativan uticaj na svetska tržišta.

Prognoze za Srbiju

Tokom 2015. godine, verovatno će pažnja javnosti uglavnom biti usmerena ka zaključivanju aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om i početku fiskalne konsolidacije. Sporazum iz predostrožnosti sa MMF-om bi trebalo da donese kredibilitet i tehničku podršku paketu vlade za fiskalnu konsolidaciju, čiji je cilj smanjenje deficita sa skoro 8% BDP-a na 4,6 BDP-a u 2016. godini. Politički najkritičniji deo programa predstavlja plan restrukturiranja državnih preduzeća (snižavanje subvencija, viškovi zaposlenih i privatizacija); pokretanje ovog procesa će biti pravi test za politiku. Međutim, s obzirom na pogoršanje ekonomske perspektive, krhko tržište rada i slabe socijalne uslove, smatramo da na tom putu svakako postoje rizici po realizaciju programa.

Kretanje inflacije je u poslednjim mesecima bilo određeno blagim pritiscima s troškovne strane, prvenstveno nižim cenama prehrambenih proizvoda, energenata, slabom domaćom potražnjom zbog nepovoljnih uslova na tržištu rada i nastavkom razduživanja stanovništva i preduzeća. Iz tih razloga inflacija se kreće ispod ciljanog okvira NBS-a već devet meseci pa se može očekivati da će se njeno kretanje vratiti u okvire od 4, plus-minus 1,5 odsto, negde do kraja prve polovine 2015. godine pod uticajem prestanka delovanja efekata niskih cena hrane, niske baze u 2014. godini i učincima slabijeg kursa dinara koji će pozitivno delovati na cene uvoznih proizvoda.

Dinar je u decembru pao na istorijski nizak nivo, sa srednjim kursom iznad 122 dinara za evro. Takav gubitak vrednosti valute je posledica kombinacije lokalnih i međunarodnih faktora. S jedne strane, od domaćih faktora potrebno je istaći višemesečnu fiskalnu neizvesnost vezanu za donošenje budžeta i zaključenje aranžmana s MMF-om, zatim razduživanje i isplate dividendi bankarskog sektora, kao i povećan uvoz energenata nakon izbijanja majskih poplava. Neki od osnovnih inostranih faktora su slabija potražnja u zemljama EU i Rusije što je negativno uticalo na izvoz srpskih proizvoda, kao i veća neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima koja izaziva odliv i/ili slabiji priliv kapitala u zemlje u razvoju. U narednom periodu očekujemo da će tokom 2015. doći do postepene stabilizacije kursa dinara, što vidimo kao rezultat smanjene fiskalne neizvesnosti (donošenje budžeta i konačan dogovor s MMF-om), aktivnih mera NBS-a (stalne intervencije i povećanje dinarskog dela obavezne rezerve), postepenog oporavka domaće ekonomije i delimično jače potražnje za srpskim izvoznim proizvodima u zemljama EU.