(1960) Kako su nekada u SFRJ Jugoslaviji snimani veliki koprodukcijiski filmovi

(Vinetu u akciji)

Priča Momo Kapor u svojoj knjizi "Foliranti" o oduševljenju stranih filmskih producenata da tamo nekih šezdesetih godina prošlog veka snimaju filmove kod nas.

- Mi smo mislili da to rade stvarno iz oduševljenja, a oni su dolazili zbog jeftinih uslova i skoro besplatnih statista. A ti statisti ....

"Šta igrate u "Dugim brodovima ?"

"Vikenda !"

"Hteli ste da kažete vikinga ?"

"Hteo sam !"

"Šta inače radite kada ne snimate ?"

"Pravim četke"

" Iz hobija ?"

" Ne, iz dlake".

... Neverovatan uspeh za naše statiste je bila mogućnost da izgovore jednu reč ili da se posle šesnaest dana probiju među pet šerifovih zamenika....

A tek intervjui domaćih novinara sa tim umornim stranim zvezdama. Prvo oni počinju sa onim, drago mi je što sam u zemlji koja nam je bila herojski saveznik u ratu. Zatim počinju priče u kojim režiseri naglašavaju da su oduvek želeli da snimaju ovakve filmove, u kojima će se ispraviti istorijska nepravda koju je vestern naneo sirotim Čejenima. "A šta mislite o našem društvenom sistemu?" "Mislim da vaš društveni sistem ima najlepšu obalu u Evropi!"