Piter Fisk: Ako je kompjuterski program dobar – svejedno je da li je iz Srbije ili iz Švajcarske

MARKETING GENIJE U BEOGRADU



Čuveni marketing guru Piter Fisk, boravio je nedavno u Beogradu i pod pokroviteljstvom kompanije Holcim u organizaciji Asocijacije HR profesionalaca Srbije održao jednodnevni seminar u Centru „Sava”.

Kao najava seminara korišćene su reči Filip Kotlera, takođe marketing gurua, koji je rekao da svi koji imaju kontakt sa marketingom i koji žele da osveže desnu i levu stranu mozga, nemaju bolji način za to nego da pročitaju knjigu „Marketing genije“ i poslušaju njenog autora Piter Fiska. On, kako je rekao Kotler, nudi sve: koncept, alatke, primere i priče inspirativnih marketingaša.


Jednostavnost

Knjiga nije prevedena na srpski, ali se nadamo da će je neko od domaćih izdavača uskoro prevesti i objaviti. Većina sadržaja predavanja može se naći u knjizi, ali je svakako neprevaziđeno iskustvo slušanja i uživog doživljavanja prezentacije ovog svetskog majstora marketinga.

Ono što se prvo primećuje kod Pitera Fiska je njegov neortodoksan pogled na pojam jednostavnosti u marketingu, pa i u životu uopšte. Pogled koji kaže da se sve može svesti na jednostavne činioce i zaključke odavno je poznat. Stara fraza kaže: „U marketingu manje je bolje“. Piter Fisk se slaže sa ovom konstatacijom, ali opominje da ova izjava nije univerzalno primenjiva, te je treba posmatrati u kontekstu. On kaže, kako su i sami kvantni fizičari spoznali da živimo u kompleksnom svetu koji zahteva kompleksna rešenja. I dok rezultat nekog istraživanja ili analize može biti jednostavan, proces dolaženja do odgovora je obično veoma složen i mukotrpan. Ništa nije potpuno sigurno i sve ima neku dozu neizvesnosti u sebi (Šredingerov princip neizvesnosti). Zaključak je da tu kompleksnu realnost treba prihvatiti kao izazov i priliku, pod uslovom da čovek razvije odgovarajuće stanje svesti. To znači da marketarima treba dublja logika i više kreativnosti kako bi uspeli u današnjem kompleksnom okruženju.


Inteligencija i mašta

Kako se postiže to novo stanje svesti potrebno za uspeh na tržištu sutrašnjice? Marketing je oduvek bio kreativna disciplina, ali i iznenađujuće konvencionalan u izvođenju. Marketing genije (čemu težiti) prihvatiće da kreativnost podstiče analizu i da inteligencija stimuliše maštu. Albert Ajnštajn je godinama pokušavao da pomiri kontradikcije između klasične fizike i kompleksne realnosti. Dugo nikako nije mogao da vidi svetlost na kraju tunela. Međutim tek kada je primenjujući kreativni pristup bio u stanju da se uzdigne u višu ravan posmatranja i uoči konture i simetrije realnosti, koristeći dedukciju i hipoteze, uspeo je da spozna odnos između energije i materije. Krajnji rezultat je neverovatno jednostavna formula e=mc², do koje je došao izuzetno kompleksnim procesom kombinovanja inteligencije i mašte, analitike i kreativnosti.

Tu je reč o sinergiji leve i desne strane mozga. Da bi postali marketing genije morate maksimalno koristiti obe strane i morate razviti sve njihove osobine.




Šta je još potrebno da biste postali marketing genije?

Više inteligencije koristiti za stvaranje činjenica, strategija, prioriteta i budite vođeni nagonom za povećanjem performansi i kreiranja vrednosti. Zatim, analitičke sposobnosti sa fokusom na najbolje šanse i mogućnosti, opet sa ciljem maksimiziranja vrednosti. Uzor je Albert Ajnštajn, koji koristeći matematičku strogost i hipotetičko razmišljanje, uspeva da razume kompleksnost prirode (ali koristeći maksimum mašte).

Zatim, biti maštovit i stimulisati nove ideje, osećajući i reagujući na tržišne šanse, sa dubokim uvidom u potrebe i želje kupaca, ali i u intenzivnu konkurenciju okruženja. Upotrebiti kreativnost istražujući nove mogućnosti, intuitivne i izazovne, vizionarske i inovativne, povezujući nove ideje. Uzor je Pablo Pikaso, koji koristeći umetničku strast i apstraktne strukture prkosi tradiciji i već istraženim mogućnostima (ali koristeći maksimum inteligencije).

Interesantan je i slajd koji u predavanju prati ovu priču. Zamislite osobu sa pola lica Ajnštajna, a pola lica Pikasa i imate sliku pravog marketing genija.


Šta sa Srbijom?

Pitera Fiska smo pitali i ono neizostavno za svakog stranca koji ovde dođe – šta bi nama preporučio da radimo, pa da Srbija postane marketing genije? Uz veliki osmeh i neverovatnu dozu optimizma rekao nam je da je najvažnije verovati da možemo u tome da uspemo. Odmah je pomenuo Finsku kao resursima veoma siromašnu zemlju, a opet jednu od najrazvijenijih zemalja sveta. Nokija je i nastala kao rezultat potrebe i neophodnosti za inoviranjem, jer sem šumskog bogatstva Finska nije imala šta drugo da ponudi globalnom tržištu. Tako da je to prividno siromaštvo imalo izuzetan efekat na ljude koji su bili primorani da budu preduzimljivi, da inoviraju, da se snalaze, da misle revolucionarno.

Takođe, njegova preporuka je da što god radili tražimo veoma uske marketinške niše. Da nađemo nešto veoma specifično, što niko drugi nema, i da se u tome pročujemo. Recimo po našem domaćem ajvaru, ili kiselom kupusu, kajmaku, pa što da ne i u visokim tehnologijama. Ako vrhunski kompjuterski program radi kako treba, svejedno je da li je proizveden u Srbiji ili Švajcarskoj. Zatim, on kaže da su nam potrebni pouzdani partneri. Danas, malo ko radi potpuno sam i većina modernih proizvoda u sebi sadrži delove napravljene širom sveta. Što bolje sarađujemo sa drugima, pre će nas prihvatiti kao ravnopravnog partnera.

Na kraju, poručio je da ne smatra hendikepom živeti i raditi u Srbiji. Potrebno vam je da imate, kako kaže, „future-back thinking”, da razmišljate gledajući u budućnost. Još samo da je većina ljudi ove naše zemlje mogla da prisustvuje seminaru i vidi taj njegov optimizam, verovatno bi mu i poverovali da će biti bolje, što je u stvari prvi korak ka bilo kakvoj promeni i boljitku.


Kreiranje vrednosti

Za ekonomsku vrednost koju definiše kao ukupnu sumu svih budućih profita, Piter Fisk kaže da: „Samo marketinško razmišljanje kreira vrednost”.


Pikasov potpis

Pikasu je došao u goste njegov glavni kupac slika, vlasnik čuvene galerije i pitao ga gde drži svoja najnovija dela da ih vidi. Ovaj ga je odveo do šupe u dvorištu i pokazao gomilu nabacanih slika. Zabezeknuti kupac ga upita kako ga nije strah da drži toliko bogatstvo u trošnoj šupi sa otključanim vratima. Pikaso se nasmeja i pokaza jednu od slika. Pogledaj, reče, da li negde na slici vidiš moj potpis? Tek kad je potpišem ona postaje skupocena, dotle za lopove nije vredna ni platna na kome je naslikana.



Piše: Miodrag Kostić
m.kostic@emagazin.co.yu