Vodotoranj za staro gvožđe - JKP "Komunalprojekt" modernizovao postrojenje

U krugu Fabrike vode bačkopalanačkog JKP "Komunalprojekt" bio je prizor za istoriju, jer su majstori i mašine tri firme iz Srbije i Hrvatske rušili vodotoranj, koji je sa svojih 40-tak metara visine dominirao ovim delom bačke ravnice u priobalju Dunava.

Od 1990. godine kada je podignut, vodotoranj je svojom vitkom i elegantnom linijom bio prepoznatljiv sa udaljenosti od desetak kilometara, odnosno iz svih pravaca kojima se prilazi Bačkoj Palanci. Čim bi ga ugledali Bačkopalanačani bi znali da su blizu kuće.

- Do pre sedam godina vodotoranj je imao svoju svrhu, s rezervoarom na vrhu, štitio je postrojenja fabrike vode - kaže Dražen Jarić, direktor "Komunalprojekta".

- Mogao je da primi par stotina kubika vode, a posebno je imao značajnu funkciju u vreme kada nestane struje. Tada je štitio pumpe od totalnog uništenja, jer ih je branio od udara vode koju je on primao. Pre sedam godina urađena je totalna rekonstrukcija sistema, prešlo se na frekventnu regulaciju.

Taj savremeniji sistem mnogo je koštao, uvedene su i kompenzacione posude, koje umesto vodotornja čuvaju sistem u fabrici vode. Brojni Palančani, a posebno stariji sa setom su gledali prizor rušenja koje je potrajalo ceo dan, a kažu da je to prirodno, jer su se za četvrt veka navikli na vodotoranj kao na komšiju.

- Praktično gledano vodotoranj ide u staro gvožđe, a koliko je on nekada koštao može da potvrdi podatak da planiramo da za njega, kao za otpad, dobijemo polovinu od 2,8 miliona dinara koliko će nas koštati njegovo rušenje, izrada projekta izgradnja kompenzacionih posuda – dodaje Jarić.

- Najkomplikovaniji deo rušenja bilo je skidanje kugle sa vrha tornja, ali su majstori osječke firme to bez rizika i relativno lako uradili. Doduše, ta firma je i izgradila ovaj naš, palanački vodotoranj 1990. godine, a kao i u svemu, onaj ko nešto gradi najbolje zna kako da ga lako sruši.