Kad građani ulažu u svoj grad - Šabac prvi emitovao municipalne obveznice putem javne ponude, sprema se i Stara Pazova

(Budući izgled bazena u Šapcu) Grad Šabac prvi je grad u Srbiji koji će emitovati municipalne obveznice putem javne ponude.

To znači da će prvi put u Srbiji obveznice jedne lokalne samouprave moći da otkupe sva domaća i strana, pravna i fizička lica, a grad Šabac će to učiniti uz podršku Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i banke Intesa kao izabranog pokrovitelja.

Na prošlonedeljnom predstavljanju prve javne ponude municipalnih obveznica u Srbiji u hotelu "Hyatt" rečeno je da će građani moći da ulažu svoju štednju u novi finansijski instrument, koji je više nego konkurentan klasičnoj štednji u bankama.

Svi zainteresovani, bilo da su to građani Srbije ili drugih zemalja, fizička ili pravna lica, moći će da upišu opštinske obveznice. Pomoćnik generalnog sekretara SKGO Aleksandar Bućić je objasnio da kod opštinskih obveznica nema poreza na prihode od kamate, kao što je to kod slučaj kod štednje, a vrednost jedne obveznice je 10.000 dinara. On je dodao da je kamatna stopa značajno viša nego što je to slučaj kod kamate na štednju jer kamata koju je sada moguće dobiti je ispod 2%, dok će obveznice Grada Šapca imati kamatu od 6%, a sa isplatom kamata krenuće se u jednakim vremenskim intervalima.

Rok dospeća je sedam godina, a grejs period dve godine. Počev od sutra (4. decembar 2014. godine) građani će na šalterima banke Intesa moći da upišu i kupe obveznice. Ako u predviđenom roku obveznice ne budu otkupljene, to će učiniti banka Intesa, tako da je plasman u potpunosti garantovan.

Bućić je dodao da je Šabac prva lokalna samouprava koja će na taj način prikupiti finansijska sredstva za svoje projekte, a da će sledeće godine to učiniti i Stara Pazova.

Kako je objasnio sve do sada emitovane obveznice, kao i obveznice grada Šapca rezultat su podrške koju EU pruža Srbiji kroz IPA fondove. Inače, priprema obveznica realizovana je kroz program Exchange koji finansira EU. Šabac se na ovaj potez odlučio kako bi finansirao izgradnju bazena.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović rekao je da je reč o prinosu koji je u ovom trenutku veći od onog što se može da dobiti u bankama ili od onog što možemo da dobiti ulažući u neke druge instrumente kao što su obveznice stare devizne štednje ili državne obveznice.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović rekao je da očekuje da će u narednih nekoliko nedelja biti prikupljeno dovoljno novca za nastavak radova na rekonstrukciji bazena.

- Planovi na koje će se grad usmeriti u narednom periodu su popusti za one koji ulažu u preradu mesa i mleka, kao i ulaganje u ruralni razvoj i oblast energetske efikasnosti - dodao je on.

Predstavnica banke Intesa Ljiljana Zipovski ukazala je da je priprema emitovanje javnih obveznica bio kompleksan posao koji je zahtevao period od nekoliko meseci i da će svaka sledeća javna ponuda biti dinamički kraća, brža i jednostavnija.

Predstavnik Stalne konferencija gradova i opština (SKGO) je istakao da će ponuda municipalnih obveznica Šapca biti prva javna ponuda te vrste hartija od vrednosti u Srbiji, podsećajući da su do sada tri lokalne samouprave izdale municipalne obveznice za poznate kupce.

Stara Pazova (Foto: Facebook)

Sledeća Stara Pazova

Prva sledeća lokalna samouprava koja će emitovati obveznice putem javne ponude biće Stara Pazova. Pokrovitelj je već izabran, biće to UniCredit banka, a kako Bućić kaže za "eKapiju", već se znaju i uslovi koji će biti ponuđeni investitorima tokom javne ponude.

- Realan vremenski okvir za ovu emisiju jeste februar – mart sledeće godine. Razlog određenog odlaganja i ove emisije je samo to što će tek tada u budžetu opštine ova sredstva biti potrebna za realizaciju infrastrukturnih projekata koji se tamo planiraju, budući da će od proleća biti pokrenuti radovi na njima. I zato nema smisla sada emitovati obveznice jer bi prikupljena sredstva stajala neiskorišćena. Znači, početak proleća 2015. godine. Kamatna stopa koja će biti ponuđena investitorima će biti ista kao i u Šapcu, 6% fikskno, euro indeksirano, ročnost će biti kraća nego u slučaju Šapca, biće 5 godina bez grejs perioda.

Koje će sledeće opštine emitovati

Prema rečima našeg sagovornika, preuranjeno bi bilo govoriti o drugim kandidatima tokom 2015.

- Lokalne samouprave imaju zakonski rok da do 20. decembra usvoje budžete, i one koje u budžetima budu planirale ovakav vid prikupljanja sredstava za svoje kapitalne investicije mogu biti sledeći kandidati za emisije obveznica – kaže Bućić.

Zašto municipalne obveznice?

Aleksandar Bućić municipalne obveznice vidi kao jedan od potencijalno najvećih mehanizama za razvoj ne samo lokalnih samouprava, već cele naše zemlje.

Aleksandar Bućić, za govornicom (Foto: SKGO)

- Podsetiću vas da građani Srbije trenutno po podacima NBS na štednji u bankama drže na depozitima do godinu dana preko 8 mlrd EUR. Ta sredstva se u jako maloj meri koriste za finansiranje investicija u komunalnu infrastrukturu. Znači, mi kao građani Srbije sami imamo jako veliki obim svojih finansijskih sredstava koja ne koristimo za razvoj svoje zemlje, za unapređenje infrastrukture u lokalnim samoupravama u kojima živimo, već ih koristimo za bankarske depozite na koje ne možemo da dobijemo više od 2% kamate godišnje, i dodatno, takva kamata nam je oporezovana sa 15% koje plaćamo. Za razliku od toga, prihodi od kamate od municipalnih obveznica su u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana izuzeti od oporezivanja, znači nema plaćanja poreza na kamatu ostvarenu po osnovu municipalnih obveznica – kaže predstavnik SKGO.

Bućić objašnajava da građani investirajući svoju štednju mogu da zarade i tri puta veću kamatu nego na klasičnu štednju u banci, takva zarada u vidu kamate je neoporezovana. Dodatno, kao rezultat te svoje investicije građani unapređuju kvalitet svoga života i svoje dece, jer lokalna samouprava od tako prikupljenih sredstava može da finansira isključivo kapitalne projekte, ne može da ih koristi za tekuće rashode.

- To znači da od tako prikupljenih sredstava građani dobijaju od svojih lokalnih samouprava nove vrtiće, ulice, puteve, vodovode, kanalizaciju, industrijske zone, prečistače otpadnih voda, deponije za čvrst otpad, sportske objekte, i sve ostalo što jeste nadležnost lokalne samouprave – kaže naš sagovornik.

Sa druge strane, kako Bućić dodaje, ne možemo zanemariti ni efekte koje razvoj tržišta municipalnih obveznica može imati na tržište kapitala u Srbiji, koje već hronično godinama pati od nedostatka novih instrumenata kojima bi se na berzi trgovalo. Čak i tu bi građani, kako kaže, mogli da ostvare dodatnu zaradu ukoliko bi trgovanje ovim obveznicama bilo intenzivno i ukoliko bi tražnja za njima bila značajna.

- Jednostavno, municipalne obveznice nemaju negativnih karakteristika kada su u pitanju razvoj lokalnih samouprava i interes građana. Naprotiv, nemaju čak ni ozbiljnu alternativu koja bi bila povoljnija. Prikupljanje sredstava putem emisije obveznica je neuporedivo povoljnije za opštine jer uslovi koji se dobijaju uglavnom jesu dosta povoljniji nego na klasičnim kreditima. To je i potpuno logično, kredit može da vam da samo banka, a obveznice mogu da kupe sva domaća i strana, pravna i fizička lica – rekao je Bućić, naglašavajući da nema nikakvih ograničenja ko može da kupi miniciplane obveznice.

To znači da se na strani investitora kreira praktično neograničena konkurencija koja po pravilu mora da dovede i do povoljnijih uslova za lokalne samouprave.

Jelena Đelić