Dve turističke agencije u Srbiji izgubile licencu tokom 2014. godine - Turisti se najviše žale na komfor smeštaja

Turističkoj inspekciji je u prvih deset meseci ove godine stiglo 570 prijava koje se odnose na turističke agencije u Srbiji, a licencu su izgubile dve agencije, izjavio je danas načelnik odeljenja turističke inspekcije Beograd Stojan Arizanović.

Arizanović je naveo da se turisti najviše žale da je nivo komfora manji od ugovorenog, odnosno da nema klime ili mini bara, da smeštaj nema utvrđene sadržaje - bazen, teniske terene, dečija igrališta, kao i na lokaciju.

On je dodao da se putnici žale i na katregorizaciju, napominjući da standardi nisu isti u svim zemljama i da se ona određuje prema propisima zemlje u kojoj se smeštaj nalazi, kao i na dužinu trajanja aranžmana, ulazak ili izlazak iz sobe, na higijenu, buku, hranu, vodiča, prevoz.

Prema njegovim rečima, od 570 ovogodišnjih prijava, 218 je ocenjeno kao opravdano, dogovor je postignut u 107 slučajeva, a iznos koji su agencije vratile putnicima na osnovu toga je 2,9 miliona dinara.

Od 2007 do 2014. inspekciji je ukupno stiglo 3.751 prijava, od čega je oko 46% ocenjeno kao opravdano (1.736), u 54% slučajeva postignut je dogovor (944), a turističke agencije su putnicima vratile 34,7 miliona dinara. Arizanović je kazao da tu oblast uređuju tri zakona - Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o turizmu i Zakon o zaštiti potrošača.

- Novina Zakona o zaštiti potrošaca, čija je primena počela krajem septembra ove godine, jeste da sve informacije koje trgovac daje potrošaču moraju da budu na srpskom jeziku, a potrošač ima pravo da traži detaljnu specifikaciju računa - istakao je Arizanović.

Arizanović je dodao da je u praksi bilo slučajeva da organizator turističkog putovanja i posrednik "prebacuju lopticu" jedni na druge kada je odgovornost u pitanju, te je u novom zakonu izmenjeno da se sve obaveze trgovca odnose i na posrednika.

Prema novom Zakonu o zaštiti potrošača, prodavac je dužan i da vodi evidenciju o primljenim reklamacijama i da je čuva najmanje dve godine.

Arizanović je dodao i da novi zakon predviđa i veća ovlašćenja turističkih inspekcija, odnosno ako inspektor utvrdi povredu zakona, on donosi i dostavlja rešenje u roku od pet dana, a ne 15 ili više kao što je ranije bio slučaj. U hitnim slučajevima, inspektor ima pravo da donese privremeno rešenje, koje od dana kontrole može da važi pet dana. Inspektor određuje i rok za otklanjanje nepravilnosti koji ne može biti kraći od 24 sata ali ni duži od dva meseca.

Predstavnica Sektora za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Nevena Praizović kazala je novinarima da je novina tog zakona i postupak zaštite kolektivnog interesa potrošača, što do sada nije postojalo, koji se odnosi na sankcionisanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba.

Nepoštena poslovna praksa, prema njenim rečima, odnosi se na "nasrtljivu i obmanjujuću poslovnu praksu", a nepravični ugovorne odredbe određuju se prema direktivi EU, koja je propisala listu takvih odredaba u ugovorima o kojima se ne pregovara - kao što su pretplatnički ugovori u telekomunikacijama ili turistički ugovori.

- Pre nego što potpišu takve ugovore neophodno je da ih građani pročitaju. Praksa je da naši građani to ne čine, potpisuju, a da se ne upoznaju sa sadržajem takvih odredbi - kazala je ona.

Praizovićeva je dodala da u tom slučaju građani treba prvo da se obrate udruženjima za zaštitu potrošača, koja se potom obraćaju resornom ministarstvu, radi otpočinjanja postupka zaštite kolektivnog interesa, ukoliko povreda zakona postoji.