(Ekonomist) Zdravlje Actavis - Loši uslovi za nova ulaganja

Zbog štetnih odredaba CEFTA sporazuma niški Philip Moris nedavno je razmišljao da deo proizvodnje izmesti iz Srbije, a sudeći po prošlonedeljnim izjavama iz leskovačke kompanije Zdravlje Actavis, koja je u vlasništvu islandskog Actavis-a, duvanska kompanija nije jedini primer nezadovoljstva stranih investitora na jugu Srbije. Prošle nedelje pričalo se kako bi leskovačka farmaceutska kompanija Zdravlje Actavis vrlo lako mogla da bude preseljena u veći srpski grad. Ako se, navodno, u Leskovcu ne stvore uslovi za nove investicije, još jedan strani investitor mogao bi biti prinuđen da razmišlja o selidbi proizvodnje.

Generalni direktor te kompanije Goran Stojilković u uzjavi za Ekonomist tvrdi međutim da se ne radi o preseljenju fabrike, već da je reč o sprečavanju razvoja. „Fabrika će nastaviti da radi u postojećim objektima i niko neće da je ruši. Ukoliko međutim bude potrebe za novim investicijama nećemo da gradimo na ovoj lokaciji već negde gde postoje uslovi“, pojasnio je Stojilković. Actavis je, naime, želeo da napravi novu fabriku za pakovanje pored postojeće fabrike, ali za to nije dobio saglasnost jer se nalaze na vodozahvatnoj zoni. „Planirali smo naravno sve mere zaštite životne sredine, ali sluha nije bilo. Zato smo i prinuđeni da adaptiramo postojeće pogone“, pojasnio je Stojilković.

Prepreke
Generalnim urbanističkim planom Leskovca nije dozvoljena gradnja na delu grada koji je označen kao zona zaštite. Sa druge strane, Republika Srbija pravilnicima iz 70-tih godina omogućava gradnju objekata, pod uslovom da su mere zaštite životne sredine u potpunosti zadovoljene. U Zdravlju kažu da je poslednjih tridesetak godina urađeno više analiza podzemnih voda i zemljišta koje „jasno pokazuju da uticaja na podzemne vode nema i da je samo izvorište zaštićeno slojem nepropusne gline“. Stojilković kaže da je problem u tome da „oni koji u Leskovcu odlučuju o davanju saglasnosti ne žele da saslušaju drugu stranu“.

Zdravlje je imalo problema i sa Vodovodom i Elektrodistibucijom. Kažu da ih je Vodovod 2003. i 2004. optužio da zagađuju otpadne vode, a da argumenata nije bilo. „Isporučili su nam fakturu na oko pet miliona dinara bez ikakvog obrazloženja. Smatramo da problem zagađenja potiče najverovatnije iz zatvora koji se nalazi preko puta Zdravlja gde postoji farma svinja. Uostalom, istraživanjem je dokazano da Zdravlje nije zagađivač, već da otpadne vode razblaživanjem smanjuju koncentraciju amonijaka u kanalizaciji“, kaže Stojilković. Kompanija ima sertifikat ISO 14000, redovne kontrole vazduha, a ulaganjem 700.000 evra u uništavanje u Švajcarskoj i Austriji rešeno je i pitanje odlaganja opasnog otpada.

Sličan problem Zdravlje je imalo i sa Elektrodistribucijom koja je tražila da se trafostanica u krugu kompanije poveže visokonaponskim kablom sa gradskom trafo-stanicom, što je trošak od oko 150.000 evra. „To smo i uradili, a nakon toga smo kupili kabl vredan 6,5 miliona dinara koji smo deponovali na placu Elektrodistribucije kao zalog da će novi kabl od 1,6 kilometara zaista i biti položen. Uvidom u dokumentaciju međutim videli smo da je elektrodistribucija postavila 500 metara manje kabla nego što je trebalo, ali, kome da se žalimo?“, zapitao se Stojilković, dodajući da je neophodno da je za investitore potrebno više razumevanja i veća podrška.

Berza
Informacija o eventualnom seljenju leskovačke kompanije nije uplašila investitore na Beogradskoj berzi. Akcija je prošle nedelje skočila oko 25 odsto na 19.000 dinara, uz ukupan promet od oko 55 miliona dinara. Početkom godine akcija je vredela oko devet hiljada dinara.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu