Mapa i baza obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu

Investitorima zainteresovanim da ulažu u obnovljive izvore energije u Srbiji i regionu, taj posao će biti olakšan zahvaljujući projektu kojim su mapirani ti izvori i napravljena bazi podataka o mogućnosti ulaganja u tu oblast, izjavio je u petak (14. novembra 2014. godine) šef katedre za Termomehaniku na Mašinskom fakultetu u Beogradu Mirko Komatina, koji je predstavio projekat "Analiza potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji".

Cilj tog projekata je da se analiziraraju potencijali obnovljivih izvora u Srbiji i zemljama regiona, a napravljeno je i mapiranje tih izvora i baza podataka, kojoj će svi moći da pristupe, što će investitorima koji žele da ulažu u tu oblast uveliko olakšati posao, rekao je Komatina, koji je i rukovodilac tog projekata.

Baza sadrži podatke o potencijalima i lokacijama na kojima je moguće ulagati u obnovljive izvore energije, kazao je Komatina.

On je istakao da su Mašinski fakultet iz Beograda i Maribora uradili tehničku studiju izvodljivosti hibridnog postrojenja, koje bi moglo da se izgradi u svakoj od zemalja koje su učestvovale u projektu, a koje bi koristilo geotermalnu energiju i još neke vrste obnovljivih izvora energije.

Za svaku zemlju je utvrđena lokacija i obnovljivi izvor koje su najbolji za to hibridno postrojenje, kao i detaljna termodinamička i ekonomska analiza za sve zemlje, istakao je Komatina.

Na bazi ove regionalne saradnje, moguće je u nekoj sledećoj fazi zajednički konkurisati kod fondova EU za izgradnju tih postrojenja.

- To je dobra šansa da se zajednički regionalno nastupi u EU za projekte u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije - rekao je Komatina.

On je objasnio da takva postrojenja sada nisu ekonomski isplativa, jer je reč o investicijama čiji povraćaj duže traje i zato je potrebno pronaći investitore koji će imati dovoljno sredstava da ulože u ovakva postrojenja koja koštaju nekoliko miliona evra.

Komatina je, međutim, ukazao da je budućnost u obnovljivim izvorima energije, jer se smanjuju zalihe fosilnih goriva, zbog čega će cene energenata rasti, a ekološki zahtevi su sve jači, pa se očekuje da će ubuduće cene vezane za obnovljive izvore energije biti niže, što je naša perspektiva.

U Srbiji od obnovljivih izvora energije, najviše ima biomase, ali je njeno iskorišćenje malo, jer je za rad postrojenja na biomasu neophodne dovoljne zalihe biomase za duži period, a i troškovi transporta su veliki i mogu da prevaziđu osnovnu cenu biomase, pa njena upotreba može biti neisplativa, ukazao je Komatina.

Taj regionalni projekat finansirala je Evropska unija, a u njegovom radu je učestvovalo osam zemalja: Srbija, Italija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija i 11 različitih institucija iz tih zemalja.