Rod kruške prepolovljen

- Cena po kilogramu se kreće od 65 do 90 dinara u veleprodajama, dok u marketima dostiže 170, a oni koji se bave otkupom i prometom zarađuju više nego voćari - tvrdi profesor Stamenković, koji ima voćnjak površine pet hektara u selu Banjica kod Čačka.

Kako navodi, kruška je deficitarna na našem tržištu, pa su zbog toga mnogi proizvođači prethodnih godina odlučili da podignu nove zasade. U njegovom voćnjaku najzastupljenija sorta je viljamovka, budući da ima veliku upotrebu u svežem stanju, a od nje pravi i poznatu istoimenu rakiju. Stamenković, osim viljamovke, uzgaja santa mariju, abate-fetel, karmen i kiferovu.

Prema njegovim rečima, poslednjih nekoliko godina bolesti kruškina buva i ervinija znatno su uticale na brojnost stabala kruške u čačanskom kraju.

- Ervinija je poznata kao veliki proizvođač bakterija budući da izaziva sušenje stabala kruške i za nju nema leka - navodi profesor i dodaje da su brojni zasadi ovog voća prokrčeni zbog ervinije, a pre deset godina i zbog kruškine buve.

Stamenković podseća da je nekada bila vodeća domaća sorta kaluđerka, međutim, pošto je veoma osetljiva na ove bolesti voćari se odlučuju za gajenje drugih vrsta.

- Sada postoji veliko interesovanje za podizanje novih zasada krušaka, ali moramo se potruditi da dostignemo stepen proizvodnje koji smo imali pre 20 godina - smatra on.

Prema njegovom mišljenju, proizvodnja viljamovke i drugih sorti kruške biće isplativa sve dok bude organizovanog otkupa.

- Dok postoji kompanija "Takovo", proizvođači iz ovog kraja ne treba da se brinu, budući da ova fabrika otkupi godišnje između 200 i 300 hiljada tona ovog voća. Osim toga kruška se izvozi u Crnu Goru i Rusiju, mada se u Rusiju plasiraju veoma male količine - kaže Stamenković.

Profesor ocenjuje da veliki problem predstavlja i slaba kupovna moć građana, koji sada pazare čak i po pola kilograma krušaka a nekada su ih kupovali "na džakove".

- Imamo skupu mehanizaciju, takođe hemijska sredstva, površine zasada su male, ne kao u drugim zemljama do 100 hektara, već svega 10, 20 ili 30 ari, a troškovi proizvodnje su ogromni - zaključio je Stamenković.