Paprena cena duplih sertifikata

Zašto su sijalice, obuća, plastične činije, televizori, kuhinjske pločice i sijaset drugih proizvoda u Srbiji često kudikamo skuplji nego u Austriji, Nemačkoj ili bilo kojoj zemlji EU?

U odgovoru na to pitanje prepliću se transport, marže, zastareli i nereformisani propisi, ali velikim delom i to što uvoznici robe široke potrošnje moraju u Srbiji ponovo da setrifikuju proizvod kojem je Evropa već dala taj papir. Roba u našim radnjama, proizvedena u EU, nosi tako na grbači težak teret, a ceh plaćaju i oni koji je dopremaju, i koji je prodaju, i koji je kupuju.

Recimo, uvoznik sijalica proizvedenih u EU dužan je da ovdašnjim sertifikacionim kućama za svaki artikal plati najmanje 2.700 EUR pa do 7.000 EUR, a ima 4.000 artikala. Naime, najmanji trošak po jednom sertifikatu je, po podacima Mreže za poslovnu podršku, 2.788 EUR do 3.288 EUR. Tu prevod stranog sertifikata košta najmanje 600 evra, dodatni troškovi za originalne ateste iz EU su 200 do 700 EUR, rad komisije je preko 2.500 EUR, izdavanje rešenja 180 EUR...

Po podacima iznetim na prekjučerašnjem skupu menadžera kompanija – predstavnika domaćih i stranih privrednih komora i drugih institucija, "Srbija želi u EU, a ne primenjuje svoje zakone u praksi", u organizaciji Mreže za poslovnu podršku, vidi se da su razmere tih troškova ogromne, što značajno podiže cene u našoj maloprodaji gotovo svih proizvoda iz EU, od poljoprivrednih proizvoda, preko tehničkih, proizvoda od gume i plastike, do građevinskog materijala, obuće...

Za više informacija

Preuzmite PDF dokument