(Evropa) Kako ste zaradili i kako ste potrošili svoj prvi dinar ?

Među uspešnim javnim ličnostima u Srbiji mnogo je onih koji nisu rođeni sa srebrnom kašikom u ustima. Njihovi poslovni putevi počeli su na benzinskoj pumpi, gradilištu, u novinskoj redakciji, pod svadbarskom šatrom a završeni su u velikim kompanijama, na fudbalskim stadionima, pod svetlom medijskih reflektora, u koncertnim dvoranama...

Ima i onih koji su potekli iz imućnih porodica, pa iako su mogli da postanu tatini džabalebaroši, znali su da zasuču rukave, te s lopatom ili džakom na leđima započnu karijere.

Uspešni poslovni ljudi u Srbiji iz oblasti politike, kulture i medija Evropi otkrivaju kako su počeli da zarađuju.

Ceca Ražnatović, pevačica
Na ispraćajima u vojsku
– Bila sam dete. Kao desetogodišnjakinja zaradila sam prvi dinar. Ne sećam se o kom novcu je reč, ali sve što sam zaradila, dala sam roditeljima.

Pevala sam na ispraćajima u vojsku, svadbama, rođendanima, ali sam dosta zarađivala. Profesionalno sam počela da pevam sa 14 godina.

U kući smo imali jedan novčanik, pa su roditelji sav moj novac koji sam godinama zarađivala ulagali u nekretnine. Kupili su mi stan u Beogradu i auto.

Bojan Stanojević, političar
Biznis s kompjuterima
– Kad sam bio u drugom razredu srednje škole, započeo sam posao s ortacima. Prodavao sam programe za kompjutere, to je tada bio glavni biznis.

Imao sam spektrum, moj drug komodor 64, kupio sam kasetaš, pa smo radili presnimavanje programa.

To su bile ozbiljne pare. Uspeo sam da, zahvaljujući tom biznisu, odem na letovanje. Bilo je dovoljno novca da dva meseca provedem na moru.

Kasnije, u vreme inflacije, prodavao sam robu široke potrošnje. Na beogradskom Bulevaru Revolucije imao sam dve tezge, a kasnije i jednu prodavnicu.

Vanja Bulić, TV novinar
Ritam-gitarista u bendu Sidra
– Kao šesnaestogodišnjak imao sam svoj rok sastav Sidra, u kom sam bio ritam-gitarista. Često smo svirali u Novom Beogradu.

Tada sam zarađivao najviše u životu. Sve pare s igranki išle su onima koji su svirali, jer nije bilo raznih poreza.

Od prvih zarađenih para častili smo ceo razred sokovima. Mislim da bi to u današnje vreme bilo oko 200 evra po članu.

Od tada roditelji nisu više morali da mi daju džeparac.

Dušan Savić, fudbaler
Novac sam dao roditeljima
– Sa 16 godina zaradio sam prvi dinar kao igrač Jedinstva. Mislim da je zapravo reč o hiljadu dinara.

Sav novac sam doneo kući roditeljima, a oni su mi rekli: „Hvala bogu, ali zadrži ih za sebe“. Onda sam s bratom i drugarima otišao u poslastičarnicu na žito, baklave i limunadu.

U tom momentu, to su mi bila najdraže pare u životu.

Zoran Anđelković, političar
S harmonikom po svadbama
– Prvi dinar zaradio sam kao dečkić – s društvom sam skupljao seno u manastiru Mrzenica. Nisam imao preku potrebu da radim, otac me je čak odvraćao i hteo da mi da te pare, ali to nisam želeo.

Kao osnovac, svirao sam harmoniku po slavama i svadbama; tu bi mi uvek tutnuli neki dinar.

Verovatno su me više plaćali jer im je bilo interesantno što klinac svira harmoniku, nebitno da li je to bilo dobro ili nije. Sećam se da je najtraženija pesma bila Do viđenja, do viđenja...

Bilo mi je bitno što nisam morao da dobijam džeparac od roditelja da bih s društvom otišao na piće. Osećao sam se vrednim što sam sam doprineo da se komotnije ponašam u društvu.

Kasnije, kao srednjoškolac, zarađivao sam organizujući igranke. Uglavnom sam sve trošio na društvo i oblačenje.

Aleksandar Popović, političar
Atletičar stipendista
– Pre 20 godina, kao atletičar, imao sam stipendiju u atletskom klubu Crvena zvezda. U atletici nikad nije bilo velikog novca, ali za mene su to tada bile ogromne pare.

Sećam se da nisam znao na šta da ih potrošim. Za moje tadašnje uobičajene potrebe – sladoled i bioskopsku ulaznicu – to je bilo više nego dovoljno.

Voja Brajović, glumac
Prodavao sam čestitke
– Sa 18 godina, u vreme kada sam počeo da studiram, moj drug Vlada, zvani Felini, u Knez Mihailovoj ulici je držao kiosk s novogodišnjim čestitkama.

Tamo sam zaradio prve pare. Ali, kad je shvatio da od tih para kupujem samo garderobu, ukinuo mi je honorar, pa mi je plaćao šunkama i pršutama.

Mirjana Bobić-Mojsilović, književnica
Čistačica dala otkaz
– Za vreme letnjeg raspusta, kada sam imala oko 16 godina, počela sam da radim u jednom preduzeću kao čistačica.

Usisivač nije radio, a nisam mogla da čistim metlom. Izdržala sam tri dana, ali ni za to što sam radila nisam dobila pare.

Gorica Popović, glumica
Srednjoškolka u filmu
– Prvi dinar zaradila sam kada sam amaterski počela da glumim. Dok sam pohađala treći razred gimnazije, dobila sam malu ulogu u filmu Krvava bajka.

Uvek sam zarađivala, naročito u ono srećno vreme, kada je mladima bilo lakše da zarade. Tada se pare nisu pominjale kao bitan problem.

Aleksandar Vučić, političar
Mešao sam malter
– U hardver šopu, u Londonu, radio sam deset sati dnevno. U proseku sam zarađivao 25 funti. Na prevoz metroom trošio sam 3,60 funti, morao sam da jedem u Mek čikenu za, otprilike, tri funte, pa kad bih platio i sobu skoro ništa ne bi mi ostalo.

Radio sam svašta, toga se ne stidim. Teško ćete naći nekoga u Srbiji ko će bolje da meša malter od mene ili da na ramena stavi dve vreće cementa od 50 kilograma.

I sutra bih mogao da radim te poslove. Deca mi nikad ne bi bila gladna. Radio sam i kao konobar.

Nije to bio veliki novac, ali dovoljan da čovek nauči da poštuje dinar, bude marljiv i da se ne stidi poštenog posla.

Ivana Jordan, pevačica
Pola honorara dala sam na taksi
– Kao šesnaestogodišnjakinja radila sam kao novinar u časopisu Ana. Imala sam svoju rubriku i odrešene ruke da pišem na svoj način o muzici i muzičkim događajima.

Na toj strani pisala sam vesti o svim vrstama muzike, od klasične do zabavne. Za prvi honorar vezuje me tragično iskustvo.

Sva srećna uzela sam te pare i sela u taksi s namerom da idem kod drugarice koja je živela na Novom Beogradu.

Imala sam ludu sreću da uđem u divlji taksi, pa sam na kraju vožnje pola honorara morala da dam za njegove usluge.

Bila sam očajna. To je bilo teško vreme praćeno velikom inflacijom. Nakon četiri godine koje sam provela u novinarstvu, stvaralački deo muzike uzeo me je pod svoje.

Ksenija Mijatović
Na benzinskoj pumpi
– Nakon završetka prvog razreda srednje škole dve nedelje prala sam prozore na automobilima u redu na benzinskoj pumpi.

Tada je to bio najunosniji posao za mlade. Moj tata je potegao veze da bih preko studentskog servisa, umesto jednu, radila dve smene na pumpi.

Zaradila sam užasno mnogo para, oko dve hiljade tadašnjih maraka. Ljudi su bili imućni, dobro se živelo, pa sam uspela toliko novca da zaradim.

Od tih para sestri sam kupila neke sitnice i provela sam mesec dana na Grčkim ostrvima.

Danas, kada na pumpi vidim devojke koje rade taj posao, nikad im ne dajem manje od 50 dinara.

Isidora Bjelica, književnica
Dala sam otkaz posle nedelju dana
– Rano sam počela da pišem, sa 17 godina, a dve godine kasnije objavila sam prvu knjigu. Ali, tu nisu bile neke pare.

Leti, dok sam u Oksfordu i Kembridžu učila jezike, radila sam kao bebisiterka. Sećam se da sam molila tatu da me zaposli na turniru u Londonu, na kome su igrali Karpov i Kasparov.

Radila sam nedelju dana i šiznula. Kad sam dobila pare, dala sam otkaz. U stvari, da budem iskrena, napravila sam papazjaniju zabranivši ulaz glavnom sudiji.

Ipak, najdraži novac zaradila sam na RTS-u, i to još dok sam bila studentkinja. Govorila sam pet jezika, a zaposleni na toj televiziji nisu znali nijedan.

Zato su me zvali da radim za njih. Moj posao je bio da predlažem serije za otkup. Obožavala sam taj posao, jer sam zbog njega odgledala preko hiljadu serija.

Zvuči sumanuto, ali najviše sam trošila na knjige i slike.

Mira Adanja-Polak, TV novinar
Štedljiva stjuardesa
– Prvi pravi dinar zaradila sam kao stjuardesa nacionalne kompanije, gde sam radila šest meseci. Imala sam 26 godina. Već sam diplomirala psihologiju, znala par jezika i bila primljena.

Želela sam da naučim kako da za najmanje vreme obavim što više poslova, a da slobodno vreme naučim da koristim što racionalnije.

To što sam tada naučila primenjujem danas. Niko ne može da se brže obuče i spremi od mene.

Prve zarađene pare potrošila sam na jedan mali tepih koji i danas imam, jedan stočić i na komplet časa neobičnog oblika.

Ne mogu tačno da se setim cifre, ali znam da sam zarađivala više od svog oca hirurga, svog muža inženjera, od svoje majke istoričara umetnosti i mnogih mojih poznanika.

Tada sam već štedela znajući da se to neće ponoviti. Moje koleginice su kupovale po aerodromima, a ja sam čuvala pare za putovanja i opremanje kuće.

Mogla sam uvek da ostavim sa strane i pored odražavanja kuće i svakodnevnih troškova. Ili sam možda bila štedljiva, ne znam.

Osećala sam se sigurno i nezavisno. Sećam se da sam ocu u sred zime iz Rima donela korpu crvenih trešanja i uživala u njegovoj primedbi da stvarno preterujem.

Od kolportera do predsednika Srbije
Boris Tadić, predsednik Srbije, od prodaje novina na ulici plaćao je kiriju za iznajmljenu garsonjeru. Kasnije je radio kao novinar na Radio Indeksu 202, te kao psiholog u bolnici Laza Lazarević.

Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe G17 plus, poslovni put je počeo na njivi. Kasnije je u trgovačkom preduzeću utovarao i istovarao robu, a preko omladinske zadruge lepio je itisone.

Đorđe Mamula, poslanik DSS-a, kao srednjoškolac je kod svog oca, građevinskog preduzimača, zarađivao polivajući vodom beton, a zatim se dohvatio lopate i mešao malter, punio mešalicu i prošao sve poslove na gradilištu.

Dragan Šutanovac, potpredsednik DS-a, u osnovnoj školi sakupljao je stare novine, u srednjoj je nameštao strunjače i koševe u sportskom centru, a kao student je u Londonu prao tanjire i pravio salate.

Mile Dragić, vlasnik istoimene firme iz Zrenjanina, prvi novac je zaradio kopajući kanale. Kaže da je kao student, da bi preživeo, morao da radi jer mu je otac bio vojni penzioner, a majka domaćica.

poziv na pretplatu na nedeljenik na www.evropanedeljnik.co.yu