Matjaž Vodopivec, direktor Strateškog poslovnog područja Slatko i slano "Atlantic Grupa" - Brendovi sa emocijom

"Atlantic Grupa" je sa kompanijom "Kanaan" d.o.o. za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda iz Donjeg Miholjca ugovorila stratešku saradnju u uslužnoj proizvodnji asortimana slanog snacka i započela proces dubinskog snimanja kompanije s mogućnošću vlasničkog preuzimanja. Ovim iskorakom, "Atlantic" se etablira kao značajan faktor u segmentu čipsa na području jugoistočne Evrope. Nova robna marka "Chipsos" razvijaće se upravo u okviru "Štarkovog" asortimana slanog snacka paletom novih proizvoda, tako da, kao vodeći regionalni proizvođač flipsa, "Štark" sa novim brendom snažno ulazi i u kategoriju čipsa. Pomenuli ste i mogućnost vlasničkog preuzimanja. Da li će do toga i doći?

- Uz ugovorenu stratešku saradnju u proizvodnji čipsa za novi brend, "Atlantic Grupa" je s kompanijom "Kanaan" započela i proces dubinskog snimanja poslovanja kompanije. U procesu se razmatraju mogućnosti vlasničkog povezivanja "Atlantic Grupe" i "Kanaana", odnosno preuzimanja većinskog udela u vlasništvu kompanije "Kanaan".

Kada je "Soko Štark" preuzela "Atlantic Grupa", planirana su velika ulaganja. Koliko je do sada novca uloženo i u koje segmente?

- Osnov "Atlanticove" poslovne strategije je ulaganje u kvalitet, razvoj i pozicioniranje renomiranih "Štarkovih" brendova, tako smo sve ono što je dobro i kvalitetno poslednjih godina nadogradili novim tehnologijama i proširili portfolio naših tradicionalnih brendova novim ukusima i prilagodili se tržišnim trendovima i željama potrošača širom regiona. Zahvaljujući investicijama većim od pet miliona evra u modernizaciju proizvodnje, povećali smo kapacitete i energetsku efikasnost i obezbedili najviši stepen zaštite zdravstvene ispravnosti proizvoda. U narednih pet godina nastavljaju se planirane investicije u razvoj proizvodnje čokoladnih proizvoda i flipsa, odnosno u inoviranje asortimana i ulazak u nove kategorije, što je u direktnom odnosu sa zadržavanjem i razvojem tržišnih pozicija "Soko Štarka", zadržavanjem radnih mesta i standarda zaposlenih, pri čemu su najznačajnija ulaganja u ovoj godini bila u liniju za proizvodnju filova i proizvodnju čokoladica.

Iz godine u godinu beležite rast i jedan ste od vodećih proizvođača u Adriatik regionu. Kako to postižete?

- Uz poznavanje lokalnih, regionalnih i svetskih prilika i bogato decenijsko iskustvo pretočeno u brendove sa emocijom. Koncentrisali smo se na one programe i robne marke koji nam donose najveću vrednost, i naša poslovna strategija je da na regionalnom nivou naši brendovi imaju jednu od prve tri pozicije u market šeru kategorije kojoj pripadaju. Ostvarenju takvih planiranih rezultata sigurno su doprinele i intenzivne razvojne i marketinške aktivnosti na lansiranju novih ukusa, redizajnu ili repozicioniranju brandova. U poslednjih nekoliko godina, u odnosu na postojeći portfolio, inovirana je gotovo polovina proizvoda. Osim toga, u skladu sa tradicijom kvaliteta, vodimo računa o celokupnom procesu proizvodnje, od odabira i kupovine najboljih vrsta sirovina, do finalnog proizvoda. Godinama unazad poštujemo ISO i HACCAP standarde i naša proizvodnja je na najvećem mogućem nivou kvaliteta koji se primenjuje u svetskoj prehrambenoj industriji.

Da li se kriza, ipak, i na koji način, odrazila na prodaju?

- Naravno da se pad standarda oseća u svim segmentima, pa i u prehrambenoj industriji. Potrošnja hrane i pića je u celom regionu dotakla samo dno, pogotovo u Srbiji, a cena je sve češće osnovni kriterijum kupovine. Domaći proizvođači se bore sa konkurencijom uvoznika, pre svega sa maloprodajnim lancima koji su u mogućnosti da različitim promocijama i akcijama izađu u susret potrošačima koji sve više kupuju planski, ciljano, i pored pristupačne cene očekuju da za svoj novac dobiju i neku dodatnu vrednost. Međutim, mi se u našem poslovanju držimo pravila da uvek treba da se prilagođavamo novim uslovima, pa je zato uprkos krizi naše poslovanje stabilno i u skladu sa očekivanjima, uz konstantan rast prihoda od prodaje, generalno na nivou grupe, bez obzira na šest godina recesije u regionu. Tako je "Štark" u 2013. zabeležio rast od 2,8% na tržištima Srbije, Makedonije i Hrvatske i rekordnu prodaju.

Pomenuli ste promene u navikama potrošača. Jeste li u skladu sa tim promenama menjali nešto u asortimanu, i šta?

- Pored pristupačne cene, potrošači sve više obraćaju pažnju na deklaraciju i sastav proizvoda. Više su obavešteni i vode računa o tome koliko je nešto od onoga što proizvod sadrži dobro ili loše po zdravlje. "Štark" već nekoliko godina konstantno radi na tome da koristi isključivo prirodne sastojke. Tako smo u poslednjih nekoliko godina zamenili veštačke arome prirodnim, takođe koristimo prirodne boje i uveli smo nehidrogenizovane biljne masnoće umesto hidrogenizovanih masti. Opredelili smo se za razvoj zdravijih kategorija proizvoda: "Integrino keks" je primer vrlo uspešnog brenda, koji je uspeo zbog svog sastava, odličnog ukusa i prepoznatljivog identiteta da vrlo brzo osvoji potrošače.

Sve više je privatnih robnih marki u ovoj kategoriji. Da li ih doživljavate kao konkurenciju i da li su vam uzele deo tržišnog kolača?

- Uprkos jačanju PL-a u Srbiji, "Soko Štark" je ne samo zadržao, nego i ojačao tržišne pozicije svojih brendova u svim kategorijama. "Smoki" već godinama čuva poziciju apsolutnog lidera u flipsu. U kategoriji čokolada širenjem portfolija brenda "Najlepše želje" održali smo poziciju prvoplasiranog domaćeg proizvoda na srpskom tržištu. Čokolade "Najlepše želje" i "Menaž" imaju kontinuiran trend rasta, bez obzira na ekonomsku krizu. "Bananica" je definitivno brend koji nosi posebnu emociju, tako da "Štarkovi" brendovi zaista imaju tu dodatnu vrednost koju osećaju i potrošači, što potvrđuju i ostvareni poslovni rezultati.

Koji su glavni trendovi u proizvodnji i plasmanu grickalica trenutno u svetu?

- Najznačajniji rast beleži kategorija zdravijih grickalica. Ta kategorija je još relativno mala, ali je njen rast veliki. Dosta se eksperimentiše sa ukusima i rade se namenske grickalice za specijalne svetske događaje, gde se prezentuju ukusi zemlje domaćina i regiona. Tipičan primer je ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu, gde su svi svetski proizvođači grickalica u svom programu prezentovali minimum jedan ukus na temu Brazila. Takođe se veliki fokus stavlja na sastav i komunikaciju o poreklu sirovina, sa naglaskom na jednostavne, lokalno poznate, prirodne sastojke. Kategorija grickalica se u velikoj meri približava kategoriji gourmet proizvoda, kod kojih su, osim grickanja, veoma bitni ukus i samo pakovanje proizvoda. Na ambalaži se širi svest o očuvanju životne sredine, koriste se materijali koji mogu da se recikliraju i koji deluju prirodnije.

Koja je situacija na domaćem tržištu?

- U vreme intenzivne ekonomske krize u Srbiji, kada većina kategorija beleži ne samo količinski pad tržišta, nego i vrednosni, usled sve veće orijentacije potrošača na kupovinu proizvoda iz nižih cenovnih segmenata, kategorija grickalica, odnosno ekstrudiranog snacka i slanih štapića u Srbiji beleži znatan trend rasta. Kategorija ekstrudiranog snacka u Srbiji je u prošloj godini rasla čak 5% količinski, zahvaljujući rastu prodaje "Smokija", koji je u 2013. godini ostvario svoju rekordnu prodaju, čime je nastavio da diktira trend rasta tržišta flipsa, kako u Srbiji, tako i u regionu. Takođe, kategorija slanih štapića je u prošloj godini rasla, kako količinski, tako i vrednosno. Brend "Prima" u Srbiji je dodatno ojačao svoju poziciju challengera, beležeći kontinuiran rast prodaje iz godine u godinu, kao i rast tržišnog učešća. Kao i "Smoki", i "Prima" je u protekloj godini ostvarila svoju rekordnu prodaju.

Koliki su kapaciteti fabrike, koji procenat proizvodnje se izvozi i na koja tržišta?

- "Štark" svoje proizvode iz kategorije flipsa, čokolade, napolitanki i keksa prodaje u Srbiji, BIH, Makedoniji i EU (Hrvatska i Slovenija). Tržišta regiona su naša glavna tržišta i tu želimo da ostvarimo i unapredimo miks "Štarkove" tradicije i savremenih trendova. Trenutno na tržištima regiona "Štark" plasira oko 30% svoje proizvodnje, koja je u prošloj godini bila nešto veća od 26.000 tona.

Kako su Štarkovi proizvodi prihvaćeni u Hrvatskoj i da li ćete širiti asortiman koji izvozite na to tržište?

- U Hrvatskoj imamo u planu da razvijamo sve kategorije naših proizvoda osim čokolade, zbog jake konkurencije domaćih proizvođača, multinacionalnih i privatnih robnih marki inostranih hard diskontera. Bez obzira na generalno ambiciozan pristup, mi se trudimo da se na svakom tržištu ponašamo i maksimalno racionalno, jer samo tako možemo da idemo napred i pored opšte stagnacije.

Šta je vama, lično, bio najveći izazov od kada ste preuzeli kompaniju?

- Ključni izazov je kontinuirano napredovanje u svim segmentima poslovanja, odnosno kako svakodnevno motivisati zaposlene na svim nivoima da razmišljaju o poboljšanjima i implementaciji inovacija. Tu mislim na one svakodnevne procedure u poslovanju, na svakodnevne male "korake" koji kada se pomnože sa brojem dana u toku godine, a onda i brojem zaposlenih, daju taj konačan ukupan rezultat u inovativnostima, ali i uštedama gde je to neophodno, što je ključno u današnjem poslovanju. Inače, Štark svake godine inovira ili redesignira trećinu prodajnog asortimana.

Šta ćete uraditi u narednom periodu kako biste održali kompaniju među vodećim?

- U cilju ostvarenja daljeg rasta poslovanja u ovako izazovnim makroekonomskim okolnostima, i dalje ćemo se fokusirati na organski rast poslovanja, kroz inovativnost u proizvodnim kategorijama, aktivni brend menadžment, optimizaciju troškova uz ispunjenje finansijskih obaveza, pri tome maksimalno uvažavajući trenutne potrebe i trenutno stanje tržišta Srbije i regiona.

(Napomena: Tekst je preuzet iz lista "InStore", septembar 2014)