Altiparmakov smatra da je Euro model neodrživa reforma - Zbog ukidanja doprinosa, penzije će biti nepravične

Euro model je neodrživa reforma, za koju ne postoji uporište u crnogorskoj ekonomiji, ocijenio je docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Nikola Altiparmakov.

On je kazao da je posebno sporna reforma penzionog sistema, zbog koje treba da reaguje Ustavni sud, jer krši međugeneracijsku solidarnost koja u Crnoj Gori postoji više od jednog vijeka, i koja je preživjela sve velike ratove, socijalizam, 90-e do reforme Evropa sad 2, piše Dan.

Prema riječima Altiparmakova, koji je doktorirao na temu makroekonomskih i finansijskih posljedica privatizacije javnih penzijskih sistema u istočnoj Evropi, ukidanje doprinosa za penzije nema društveni legitimitet i potpuno je nepravično.

- Vi već duže od vijeka imate i taj društveni dogovor koji je kodifikovan zakonima, pa i ustavom u većini zemalja. I vi ne možete sad tek tako da prekršite decenijska i generacijska obećanja. Ovo društveno nema legitimitet, i samim tim ni politički neće biti održivo u narednom periodu i nije isključeno da to Ustavni sud u nekom periodu proglasi neustavnim - saopštio je Altiparmakov.

Za njega je sporna i tvrdnja premijera Milojka Spajića o deficitu naredne i 2028. godine, jer je Crna Gora već prešla crvenu liniju i nema razloga za optimizam.

Altiparmakov smatra da je jedina dobra stvar za crnogorske građane to što će Crna Gora biti primljena u EU i može računati na evropske fonsdove. To, međutim, nije mnogo pomoglo Bugarskoj i Rumuniji u prvim godinama članstva u EU, jer za Brisel treba imati valjane projekte, strategije i planove.

On je kazao da zamisao da se penzioni fond, umjesto iz doprinosa, puni od poreza i PDV-a nije dobra, uz napomenu da reformu kakvu predlaže Spajićev tim niko još nije predložio, a kamoli primijenio.

- U Evropi postoje dva koncepta kako države organizuju brigu o starima. Jedan je Bizmarkov, gdje se plaćaju doprinosi i u skladu s time koliko ste dugo plaćali doprinose, koliko ste imali zarade, dobijate penziju. Drugi je takozvani Beveridžov, odnosno britanski sistem, u kojem svi dobiju manje-više isti iznos, kao vrsta socijale, odnosno naknade u starosti plaćene iz poreza. I svi dobijaju isto. Ako nemate doprinose, koji je vaš legitimitet da nekom ko ima veću platu dajete veliku penziju, a nekom ko je možda nezaposlen ili nema nikakvu platu ne date nikakvu penziju, iako će i jedan i drugi plaćati PDV - naveo je Altiparmakov.

On je dodao da se to ne može tako organizovati, te da nema nijedne države u Evropi koja je to uspjela.

- Nema evropske država koja je napustila Bizmarkov sistem i zamijenila ga Beveridžovim - rekao je Altiparmakov.

On je upozorio da reforma koja podrazumijeva ukidanje doprinosa i penzioni sistem zasnovan na porezima znači ogromnu društvenu promjenu, koja ima pravne konsekvence i te takozvane tranzicione troškove mijenjanja sistema koji traju decenijama.

- Zato nije slučajno što su neki vodeći stručnjaci za penzije u Crnoj Gori još 2024. godine, nakon uvođenja minimalne penzije od 450 EUR, tražile ocjenu ustavnosti te odluke. Odredbama kojima je uvedena minimalna penzija od 450 EUR, što naizgled djeluje veoma privlačno, vi ste prekršili međugeneracijski dogovor i sistem koji je postojao više od vijeka u Crnoj Gori. Brišete vezu između uplaćenih doprinosa i visine penzije. A kad ste uveli minimalnu penziju od 450 EUR, izbrisali ste tu vezu za najveći dio osiguranika, jer u Crnoj Gori dvije trećine osiguranika prima minimalnu penziju ili veoma blizu minimalne - objasnio je Altiparmakov.

On je rekao da Vlada za poništavanje međugeneracijskog dogovora nije imala jasnu podršku, što je primjetno iz anketa, u kojima građani često pitaju kako je moguće da neko ko je radio 40 godina prima isto koliko i onaj što je radio 15 godina.

- Ne djeluje uopšte kredibilno i ne mislim da uopšte može da bude održivo to obećanje Vlade i premijera da se penzijski sistem neće promijeniti, jer je nemoguće da promijenite suštinu penzijskog sistema i da zadržite bodovni Bizmarkov sistem, a da ga finansirate iz poreza - saopštio je Altiparmakov.

Upitan da li je, u slučaju da dođe do odluke Ustavnog suda ili političke odluke da je ukidanje doprinosa neustavno, ostvarivo da vratimo stari način funkcionisanja Fonda PIO, on je odgovorio da je to moguće, ali veoma zahtjevno, te da bi vjerovatno trajalo nekoliko decenija.

- To je sa političke strane veoma teško, praktično nemoguće, vratiti u nekom razumnom roku. Moglo bi da traje decenijama, jer kako ćete vi sada politički obrazložiti ili dobiti podršku da minimalne penzije smanjite na primjer na 350 EUR - rekao je Altiparmakov.

Iako će ulazak u EU imati dalekosežne pozitivne posljedice na životni standard građana, to ne znači, kako je dodao, da će Crna Gora moći da zaobilazi faze razvoja.

- Evropa će sigurno mnogo da pomogne integraciji, naročito će to imati pozitivan efekat za malu ekonomiju kao što je crnogorska, ali nema besplatnog ručka. Ne možete da jednim potpisom povećate plate za 50 ili 60 odsto, ili životni standard dugoročno povećavate na taj način. To je alhemija - kazao je Altiparmakov.

On je podsjetio da nije glavno pitanje koliki je iznos zarada, nego koliko možete da kupite za nju.

- Tako se mjeri životni standard - dodao je Altiparmakov.

Primjer Hrvatske, koji pominje Spajić, pokazuje da je životni standard dostigao 80 odsto evropskog prosjeka, što je smanjilo motivaciju za odlazak radne snage i ohrabrilo mnoge na povratak.

Altiparmakov upozorava da će povećanje potrošnje bez značajnijeg rasta proizvodnje dovesti do većeg uvoza i inflacije, a ne do stvarnog ekonomskog rasta.

Osvrnuo se i na situaciju sa deficitom budžeta.

- Nakon Evrope sad 1, na kraju 2023, došlo je do suficita, između ostalog, i zato što je bilo dosta sreće da u tom periodu dođe do jednokratnog prilava kapitala zbog migracije iz Rusije i Ukrajine. Međutim, ono što Spajić nije pomenuo jeste kako izgleda budžet nakon Evrope sad 2. Prošle godine ste imali deficit od četiri procenta uz sasvim solidne ekonomske performanse. To znači da su vam javne finansije već sada na staklenim nogama. Dođe li neka recesija, deficit od četiri odsto postaje lako šest ili sedam odsto. Vi već sad imate budžetsku krizu. I sad, kad ste na takvim staklenim nogama, umjesto da se prekrstite i da se zahvalite što nema recesije, vi hoćete da ukinete doprinose - kazao je Altiparmakov.

On je dodao da nema nijedne druge ozbiljne mjere da se to pokrije osim povećanja PDV-a, koje Vlada ne razmatra.

- Tako da će deficiti biti daleko veći. Ono što je najvažnije, to nijesu tranzitorni deficiti - saopštio je Altiparmakov, uz ocjenu da je Spajićeva prognoza da će deficit od oko pet odsto u narednoj godini pasti na tri odsto neutemeljena.

On je poručio i da najavljeni program ne može preko noći da poveća životni standard.