Najavljeno povećanje penzija 12% od januara - MMF poručuje da moraju da se obezbijede izvori za to povećanje

Penzije će od decembra biti povećane 12, poručio je u četvrtak uveče predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Prve ovako uvećane penzije biće isplaćene u januaru.

U petak je ovo potvrdio i ministar finansija Siniša Mali.

Do sada je u javnosti figuriralo povećanje penzija od osam odsto kao redovno usklađivanje penzija po švajcarskoj formuli.

Naime, švajcarska formula podrazumijeva da se penzije 50% usklade sa rastom zarada, a 50% sa rastom cijena. Ovo, međutim, ne važi u slučaju da fond penzija padne ispod 10% BDP-a. U tom slučaju, penzije se usklađuju u potpunosti sa rastom zarada.

Postavlja se pitanje kako je udio penzija u BDP-u tako naglo pao, s obzirom da se godinama penzije uredno povećavaju, u nekim godinama čak i više nego što švajcarska formula to nalaže.

Odgovor po svemu sudeći leži u reviziji nacionalnih računa koji je Republički zavod prošle godine uradio i prema kom je BDP u 2023. godini nominalno uvećan za 8,2% u odnosu na ono što je ranije prikazano. Tako je udio penzija u BDP-u pao na 9,6%.

Revizija statističkih obračuna je redovna praksa i radi se u saradnji sa Eurostatom, ali ono što nije uobičajeno da budu tako velika odstupanja kakva su zabilježena kod nas.

U svakom slučaju, ovo povećanje BDP-a o svoj prilici je opravdanje da se penzije povećaju za čak 50 odsto više nego što je prvobitno najavljeno.

Kako je najavio ministar finansija i prvi potpredsjednik Vlade Siniša Mali, sa predstojećim povećanjem, prosječna penzija u Srbiji će iznositi 485 EUR za decembar ove godine, dok će prosječna penzija za cijelu 2025. godinu biti oko 437 EUR.

- Predstojeće povećanje penzija je u skladu i sa našim obećanjem da će do kraja 2027. godine prosječna penzija u Srbiji iznositi 650 EUR - poručio je on.

Rast penzija je nesumnjivo dobra stvar, ali pitanje je odakle toliki novac. Ovo neće biti problem za budžet u ovoj godini, ali mogao bi biti u narednoj. Izdaci za penzije su inače jedan od najvećih budžetskih izdataka. U republikom budžetu za ovu godinu projektovano je na 267,5 milijardi dinara i manji je samo od rashoda za plate, a na nivou cijele države penzije su najveći fiskalni izdatak. U prošloj godini za penzije je isplaćeno 930 milijardi dinara, a u prvoj polovini ove godine 522,5 milijarde dinara.

Otežavajuća okolnost je i to što je prognoza privrednog rasta u ovoj godini je smanjena na 2,75% (od strane NBS), mada se za sljedeću godinu očekuje "četiri do pet odsto". Manji privredni rast po pravilu znači i manje poreskih prihoda.

Država ima i još jedno ograničenje, a to je da deficit budžeta ne smije da pređe tri odsto BDP-a.

Neke računice ukazuju da bi u narednoj godini ovo povećanje penzija moglo da napravi "rupu" od 0,4% BDP-a.

Šef misije MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski za Danas potvrđuje da država ostaje u okviru fiskalnih pravila.

- Najavljeno usklađivanje penzija u skladu je sa fiskalnim pravilom. Fiskalno pravilo propisuje da kada je odnos rashoda za penzije i BDP-a ispod 10%, penzije za narednu godinu treba uskladiti sa nominalnim rastom zarada. Relevantni period za izračun rashoda za penzije, BDP-a i nominalnog rasta zarada u ovom slučaju je 12 mjeseci, od jula 2024. do juna 2025. godine - napominje Ratnovski u pisanom odgovoru na pitanje Danasa.

Međutim, on dodaje i da u okviru PCI programa, dodatna fiskalna sredstva potrebna za ovo povećanje treba da budu obezbijeđena u budžetu za 2026. godinu, pri čemu se mora poštovati strogo ograničenje fiskalnog deficita od tri odsto BDP-a.

- Na taj način Srbija bi imala koristi od viših prihoda za penzionere, a istovremeno bi očuvala svoj snažan dosadašnji rezultat odgovorne fiskalne politike, što je ključno za nastavak makroekonomskog razvoja Srbije - zaključuje on.

Iz ovog se može zaključiti da će država morati da poveća postojeći ili uvede neki novi namet kako bi pokrio ovo povećanje penzija, ili će morati da smanji troškove negde drugdje.