Kredita mora biti i za žensko preduzetništvo

U Crnoj Gori je od 2022. godine do 2024. godine zabilježen porast aktivnih preduzeća. Statistički registrovanih je trenutno blizu 59.000, od kojih mikroposlovni subjekti čine 96%. Za ekonomskog analitičara Predraga Zečevića, podatak o privrednoj strukturi, dominaciji sektora trgovine i mikro i malih preduzeća sa učešćem od 96%, jeste problematičan. Smatra da je takav model dugoročno limitiran.

- I dalje imamo poslovni ambijent u kojem pojedinci, male grupe ljudi preuzimaju rizik i pokreću biznise. Često kao neke porodične firme, to je zdravo, ekonomski, ali pokazuje da je pristup kapitalu i podršci za prelazak na srednji i veliki biznis još limitiran - ističe Zečević.

Otežavajući faktor jeste i otežan pristup bankarskom kapitalu.

- Banke će radije da finansiraju kreditno neke potrošačke kredite za koje znaju da im donose brzu zaradu za kratki rok, nego neke industrijske projekte. Znači, banke se tu dosta oportunistički ponašaju, jednostavno žele brzu zaradu i ne vode računa o razvoju, i za razvojne projekte, već potrošačke stvari - kaže Zečević.

Muškarci su vlasnici u 73%, žene u 25 procenata. Za Zečevića, taj podatak koji indikuje još uvijek zastupljenu rodnu neravnopravnost, jeste za zabrinutost.

- Znači da mjere podrške ženskom preduzetništvu ili nisu dovoljne ili nisu ciljno pogođene. A ako Crna Gora želi dinamičniju, inkluzivniju ekonomiju, mora osloboditi puni potencijal za žensko preduzetništvo, znači bolji pristup finansiranju, edukaciji i mentorskoj mreži za žene u biznisu. A mislim da bi u okviru Kreditno-garantnog fonda moralo to da se riješi, onda razvojna banka je tu, i komercijalne banke - navodi on.

Regionalne disproporcije su sve izraženije u demografiji, ali i privrednoj razvijenosti. Privredne aktivnosti sve više se koncentrišu u centralnom i primorskom regionu.

Zečević smatra da su neophodne ozbiljne održive nacionalne strategije u kojima će sjever biti u fokusu.