Koji su ekonomski izazovi i investicioni potencijali Crne Gore?

Crnoj Gori neophodna je snažna diversifikacija i jačanje domaće proizvodnje, kako bi se moglo govoriti o održivom ekonomskom rastu, ocijenjeno je na konferenciji "Ekonomski izazovi i investicioni potencijal Crne Gore". Posebno je apostrofiran i problem manjak radne snage, i odlazak najboljih iz države.

U okviru konferencije koju organizuje portal Bankar održan je panel "Ekonomska tranzicija - analiza prepreka i smjernice ka održivom razvoju".

Savjetnica crnogorskog premijera za ekonomsku politiku Milena Milović je, govoreći o perspektivama razvoja, podsjetila na godine krize, nakon kojih je Crna Gora, ipak, i pored svih izazova pokazala dobru dozu stabilnosti; stopa ekonomskog rasta je bila dinamočna i rast bio preko 5 odsto, zadržana je makeroekonomska stabilnost uz pad stope nezaposlenosti, a u 2024. zabilježena je najniža stopa inflacije još od 2021…

- U fiskalnoj sferi bilježi se stabilnost javnih finansija, kontunirani rast prihoda budžeta, pad javnog duga, što sve daje pozitivnu sliku. Projekije Ministarstva finansija su da će se nastaviti ekonomski rast, koji je za 2025. projektovan na 4,8 odsto uz nastavak pada nezaposlenosti, i može se govoriti o pozitivnim trendovima – očekuje Milović.

Sa ovom projekcijom, međutim, nije se složila profesorica Ekonomskog fakulteta, prof dr Maja Baćović, koja je najavila predstavljanje istraživanje profesora ovog fakulteta za maj ove godine, gdje su postavljajući makro-ekonomski model, naši profesori ekonomije bili mnogo bliži projekciji koju je za 2025. nedavno iznijela EBRD, kada su ekonomisti ove evropske banke kazali da očekuju strast u Crnoj Gori od 2,9%.

- Najavljena stopa od 4,8% je malo previše optimistična, jer ekonomski rast u Crnoj Gori zavistan od kretanja izvoza i investicinih aktivnosti, a u prethodnoj godini imali smo pad izvoza; mislim da neće biti bolje ni u 2025. zbog situacije sa proizvodnjom električnom energije, pa nema jasnog izvoznog optimizna, čak i ako se ojača turizam – ukazala je ona.

Navela je da moramo voditi računa da je Crna Gora izuztno uvozno zavisna, i na svaki euro koji se potroši, 66 centi ode na uvozne proizvode, pa se značajan dio rasta odliva na uvoznu kupovinu, a u manjoj mjeri se snaži domaća proizvosnja.

- Rast ekonomske aktivnosti ima smisla ako snaži domaću proizvodnju, jer ako trošite više iz uvoznih nabavki, vi snažite inostranu proizvodnju – kazala je ona, i podsjetila da nam je izvozna aktivnost ispod 20 odsto BDP-a.

Potpredsjednik Privredne komore Crne Gore PKCG Nikola Vujović je, govoreći o tome šta su najveće barijere crnogorske privrede naveo da će predstavnici mikro i malog biznisa uvijek reći da je najveća barija nelikvidnost i izvori finansiranja, ali je borba protiv sive ekonomije bitna, jer "siva ekonomija smeta svakom normalnom privredniku smeta".

- Analiza PKCG pokazala da je ipak ključna barijera nedostatak radne snage, i bojim se da ćemo brzo, za godinu dvije, doći u situaciju da pričamo o opstanku. Više to neće biti biznis barijera, već stvar opstanka, i to se npr. vidi najivše u sektorima turizma, poljoprivrede i građevine - kazao je Vujović.

Komentarišiću uvođenje instituta stalnog sezonskog radnika, kazao je da je to dobar iskorak, ali je ponovio da je nedostatak radne snage i dalje ogroman problem.

- Ako 2028. godine ako uđemo u EU, šta onda? Šta kada budemo na tom jedinstvenom tržištu rada? Sve najbolje iz Crne Gore će otići u EU, i imaćemo još veći problem - smatra Vujović, uz napomenu da nama zapad ništa ne duguje, nego sami treba svoje interese da zaštitimo u svojoj kući, i dogovorimo u kom pravcu ćemo da radimo.

Viceguverner Centralne banke Crne Gore (CBCG) dr Nikola Fabris podsjetio je dafinansijska stabilnost dobija sve veći značaj u vrijeme krize, jer je vrijeme pokazalo da je sada cilj da više ne dolazi do slomova finansijskih sistema

- Uloga CBCG je da obetzbijedi stabilan bankarski sistem i nastojimo da kreiramo adekvaran pravni ambijent, pa smo u prošloj godini pripremili 16 zakona harmonizovnih sa pravilima EU... Sada imamo jak bankarski sistem, otporan na šokove. Likvidna aktiva bankarskog sistema je 1,6 mlrd EUR, vodimo računa da bankarski sistem ne preduzima rizike, pa je znatno smanjen procenat loših kredita... Depoziti su na istorijskom maksimumu, preliminalno na kraju 2024. godine iznosili su 5,5 mlrd EUR – kazao je on.

Fabris je kazao da ročnost depozita jeste problem, kao i izražen problem nelikvidnosti crnogorske privrede, uz veliki broj pravnih lica sa blokiranim računima.

On se složio sa ostalim panelistima da je naša ekonomija visoko zavisna od turizma, a da industrija i poljoprivreda daju skroman doprinos, što pojačava rizik na razne vrste šokova.

- Činjenica je da postoji niska produktivnost, skromno ulaganje u istraživanje i razvoj, izraženi su demografski problem, i postoji ozbiljan manjak radne snage. Zato treba sprovesti diversifikaciju privrede, što ne može preko noći, i za to vam treba 5,6 i više godina, da oporavimo sektor proizvodnje, rezvijamo zelenu ekonomiju i smanjimo zavisnost od turizma – kazao je Fabris.

Na pitanje o aktiviranju kapitala pojedinaca, koji je u značajnoj mjeri deponovan u bankama, Fabris je kazao da je to na pojedincu, da izabere gdje plasira svoja sredstva, i ujedno procijeeni rizik.

- Bankarski sistem ipak je najisuguriji, postoji zaštita depozita do 50.000 EUR. Ipak, inicijativa je na Ministarstvu finansija, kada će donijeti odluku o emisiji obveznica građanima, i sigurno je da ima prostora, i to podržavam - jer će to biti konkurecija bankarskom sistemu, da i on onda ponudi više kamatne stope na štednju – kazao je Fabris.

Premijerova savjetnica Milena Milović je kazala da će Ministarstvo finansija sigurno da ide u emisiju obveznica građanima.

- To je jedna dobar način da građani plasiraju sredstva, povoljnije nego što im nude banke, i dobro je da krenemo sa emisijom obveznica - kazala je ona.