U narednom periodu očekuje se nastavak trenda rasta potrošnje i investicionih aktivnosti

U narednom srednjeročnom periodu očekuju se kontinuirani pozitivni ekonomski trendovi uz visoki rast u narednoj godini od 4,8%, oslanjajući se na rast potrošnje i investicionih aktivnosti, saopštio je generalni direktor Direktorata za državni budžet u Ministarstvu finansija, Bojan Paunović.

On je na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet kazao da se u periodu od naredne do 2027. godine predviđa rast stope od preko 3,7%.

- U srednjem roku prosječno godišnje ekonomija će rasti po stopi od 3,7%, odnosno po godinama, 4,8% u narednoj, a 3,2% i 3,1% u 2026. i 2027. godini - rekao je Paunović na sjednici obrazlažući predloge zakona o budžetu za narednu godinu i odluke o zaduživanju Crne Gore za narednu godinu.

On je naveo da se prognoze za srednjoročni period oslanjaju na nastavak trenda rasta potrošnje, investicionih aktivnosti i snažnog ostvarenja prihoda od turizma.

- Očekuje se postepeno usporavanje inflacije, koja će prosječno iznositi 2,9% u periodu od naredne do 2027. godine - dodao je Paunović.

Prema Predlogu budžeta za narednu godinu, izvorni prihodi budžeta planirani su u iznosu od 2,89 mililijardi EUR i u odnosu na planirane za ovu godinu veći su 102 mil EUR ili 3,7%.

- I pored smanjenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje planirano u sklopu reforme smanjenja poreskog opterećenja na zarade, projektovan je rast prihoda usljed rasta naplate poreza na dodatu vrijednost (PDV), akciza, poreza na dohodak i na dobit, naknade za priređivanje igara na sreću, kao i donacija - naveo je Paunović.

Prema njegovim riječima, projektovani rast prihoda ostvaruje se po osnovu povećanja lične potrošnje usljed rasta minimalne i prosječne zarade, rasta ekonomske aktivnosti, veće osnovice za obračun novih stopa doprinosa, uvođenja treće stope PDV-a, markiranja goriva, oporezovanje dobitaka od igara na sreću, naplate poreskog duga kroz novo zakonsko rješenje i smanjenje sive ekonomije.

- Ukupni izdaci planirani su u iznosu od 4,03 mlrd EUR i 505 miliona su veći od ovogodišnjih - precizirao je Paunović.

On je naveo da se za tekući budžet opredjeljuje 1,5 mlrd EUR, za budžet državnih fondova 1,3 mlrd EUR, za kapitalni budžet 280 mil EUR, za transakcije finansiranja 886 mil EUR, dok je za rezervu opredijeljeno 48,3 miliona.

- Najznačajnija izdvajanja odnose se na mandatornu potrošnju i infrastrukturne projekte i to za oblast javnih finansija koja se odnose dominannto za otplatu glavnice duga i kamata 1,2 mlrd EUR, socijalno staranje 1,4 milijarde, zdravstvo 475 miliona, za obrazovanje i nauku 362 miliona, a za saobraćaj 242 mil EUR - rekao je Paunović.

Kapitalni budžet, kako je kazao, planiran je na nivou od 280 mil EUR što je uvećanje od 40 miliona ili 15 odsto u odnosu na ovu godinu. Obuhvata 341 projekat ukupne vrijednosti 3,7 mlrd EUR, od čega je 64 novih projekata.

Deficit iznosi 3,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) odnosno 288 mil EUR.

- Zaduživanje od 900 miliona biće za potrebe otplate pristiglog duga i finansiranje kapitalnih izdataka - dodao je Paunović.

On je naveo da će dug u narednoj godini biti oko 60 odsto BDP-a sa stabilnim trendom u srednjem roku.

Na sjednicu Odbora, pored ovlašćenih predstavnika predlagača zakona, pozvani su i predstavnici Državne revizorske institucije, Centralne banke, Privredne komore, Unije poslodavaca Crne Gore, Asocijacije menadžera Crne Gore, Crnogorskog udruženja poslodavaca, Saveza sindikata Crne Gore, Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Zajednice opština Crne Gore i nevladinog sektora koji iskažu interesovanje.