Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Google predstavio zapanjujući kvantni računarski čip
Komentari
Ilustracija (Foto: l i g h t p o e t/shutterstock)
Čip koji je predstavio Google jedan je od najnovijih patenata u oblasti poznatoj kao kvantno računarstvo – koje pokušava da iskoristi principe fizike čestica da stvori novu vrstu zapanjujuće moćnog računara.
Iz Gugla navode da njihov novi kvantni čip, nazvan Vrba (Willow), uključuje ključne "proboje" i "utire put do upotrebljivog kvantnog računara velikih razmjera".
Međutim, stručnjaci kažu da je Vilou, za sada, uglavnom eksperimentalni uređaj, što znači da je upotrebljiv kvantni računar dovoljno moćan da riješi širok spektar problema u stvarnom svijetu još godinama – i milijardama dolara – daleko.
Kvantna nedoumica
Kvantni računari rade na suštinski drugačiji način od računara na našim telefonima ili laptopovima.
Oni koriste kvantnu mehaniku – čudno ponašanje ultra-sićušnih čestica – da rješavaju probleme mnogo brže od tradicionalnih računara.
Nadamo se da bi kvantni računari na kraju mogli da iskoriste tu sposobnost da znatno ubrzaju složene procese, kao što je stvaranje novih ljekova.
Postoje i strahovi da bi se mogli koristiti i za loše stvari – na primjer za razbijanje nekih vrsta šifara koje se koriste za zaštitu osjetljivih podataka.
U februaru je Apple objavio da je enkripcija koja štiti iMessage ćaskanje napravljena kao "kvantni dokaz" kako bi se spriječilo da ih čitaju moćni budući kvantni računari.
Hartmut Neven vodi "Guglovu" laboratoriju Kvantum VI (Quantum AI) koja je stvorila Vilou i sebe opisuje kao "glavnog optimistu" projekta.
On je za Bi-Bi-Si rekao da će se Vilou koristiti u nekim praktičnim primjenama – ali je za sada odbio da pruži više detalja.
Ali čip koji može da obavlja komercijalne aplikacije neće se pojaviti pre kraja decenije, napominje Neven.
U početku bi ove aplikacije bile simulacija sistema gdje su kvantni efekti važni
- Na primjer, mogao bi da se koristi kada je u pitanju dizajn reaktora nuklearne fuzije, za razumijevanje funkcionisanja ljekova i farmaceutskog razvoja, za razvoj boljih akumulatora za automobile i još jednu dugačku listu takvih zadataka.
Babe i žabe
U izjavi za Bi-Bi-Si Neven tvrdi da je Vilou "najbolji kvantni procesor napravljen do sada".
Ali profesor Alan Vudvord, stručnjak za računarstvo na Univerzitetu Sari, kaže da će kvantni računari biti bolji u nizu zadataka od sadašnjih "klasičnih" računara, ali da ih neće zamijeniti.
On upozorava na precenjivanje dostignuća koju je Vilou ostvario u jednom testu. "Mora se voditi računa da ne poredimo babe i žabe", napominje Vudvord.
Google kao mjerilo performansi čipa odabrao problem koji je bio "skrojen za kvantni računar" i to nije pokazalo "univerzalno ubrzanje u poređenju sa klasičnim računarima".
Ipak, dodaje da Vilou predstavljala značajan napredak, posebno u onome što je poznato kao ispravljanje grešaka.
Jednostavno rečeno, što je kvantni računar korisniji, to ima više kjubita (kjubit predstavlja osnovnu mjernu jedinicu kvantnog računarstva, poput bita u standardnoj računarskoj arhitekturi).
Međutim, glavni problem sa ovom tehnologijom je taj što je sklona greškama – čija se vjerovatnoća povećavala što je čip imao više kjubita.
Ali istraživači Google kažu da su ovaj trend preokrenuli i uspjeli da konstruišu i programiraju novi čip tako da je stopa grešaka pala u celom sistemu kako se broj kjubita povećavao.
Bio je to veliki "proboj" koji je riješio ključni izazov kojim se ova oblast bavila "skoro 30 godina", vjeruje Neven. On je za Bi-Bi-Si rekao da je to uporedivo sa "ako imate avion samo sa jednim motorom – letjeće, ali dva motora su bezbjednija, četiri motora su najbezbjednija".
Greške su značajna prepreka u stvaranju moćnijih kvantnih računara i razvoj je bio "ohrabrujući za sve koji teže da naprave praktičan kvantni računar", rekao je profesor Vudvord.
Ali sam Google napominje da će za razvoj praktično korisnih kvantnih računara stopa greške i dalje morati da bude mnogo niža od one koju prikazuje Vilou, koji je napravljen u "Guglovoj" novoj, namjenski izgrađenoj proizvodnoj fabrici u Kaliforniji.
Zemlje širom svijeta ulažu u kvantno računarstvo. Velika Britanija je nedavno pokrenula Nacionalni kvantni računarski centar (NQCC).
Njegov direktor, Majkl Katbert, rekao je za Bi-Bi-Si da je uzdržan u pogledu ovako gromoglasnih najava, kao i da smatra da je Vilou više "prekretnica nego proboj". Ipak, je "očigledno veoma impresivan rad".
Kvantni računari mogli bi da pomognu u nizu složenih zadataka, uključujući "logističke probleme kao što su distribucija tereta u avionima ili rutiranje telekomunikacionih signala ili uskladištena energija u nacionalnoj mreži", objašnjava Katbert.
U petak su istraživači sa Univerziteta Oksford i Univerziteta u Osaki u Japanu objavili rad koji prikazuje veoma nisku stopu greške u kjubitu zarobljenih jona. Njihov pristup je bio drugačiji u pravljenju kvantnog računara koji može da radi na sobnoj temperaturi – dok Guglov čip mora da se čuva na jako niskim temperaturama da bi bio efikasan.
Naučni nalazi iz razvoja Viloua objavljeni su u časopisu Nejčer.
Tagovi:
Google
Apple
Willow
Hartmut Neven
Alan Vudvord
Quantum AI
Majkl Katbert
ralčunarski čip
kvantni računar
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.