Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Prvi novac za države Zapadnog Balkana moguć krajem godine - Evo na koliko može računati Crna Gora
Komentari
(Foto: Birute Vijeikiene/shutterstock.com)
Bosna i Hercegovina je jedina zemlja regiona kojoj neće odobriti reformsku agendu, jer je Sarajevo u septembru poslalo Briselu nepotpun dokument koji ne ispunjava kriterijume EK.
Odbor pretpristupne pomoći (IPA), u kome učestvuju države članice Evropske unije (EU), dao je 11. oktobra "zeleno svjetlo" za reformske agende Crne Gore, Albanije, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije, piše Radio slobodna Evropa.
Evropska unija navodi da ostaje spremna da odobri reformsku agendu Bosne i Hercegovine čim bude završena i priloži je paketu koji je odobrila za sve ostale zemlje regiona.
Slijedi potpisivanje sporazuma i njihova ratifikacija
Nakon što formalno usvoji reformske agende, Evropska komisija će biti spremna da pređe u fazu potpisivanja sporazuma sa svakom državom korisnicom.
One, potom, trebaju ove dogovore ratifikovati u njihovim parlamentima.
Ratifikacija je neophodna jer se države moraju obavezati da će vratiti novac koji će iz Plana rasta dobiti u obliku kredita.
Naime, šest milijardi eura, koliko obuhvata Plan rasta za region će se podijeliti na dva dijela.
Dvije milijarde će države dobiti u obliku grantova, odnosno bespovratne pomoći, a preostale četiri miljarde u obliku kredita sa veoma povoljnim kamatama.
Zbog procedura koje treba ispoštovati, a koje zahtijevaju određen vremenski period, teško je predvidjeti kada će to biti.
Međutim, Evropska komisija radi ka primjeni takozvanog "predfinansiranja", kako bi po sedam odsto od cjelokupnog iznosa, uplatila zemljama prije nego što se okončaju sve procedure.
Koliko će zemlje dobiti u prvoj fazi?
Raspodjela finansijskih sredstava iz Plana rasta se bazira na broju stanovnika svake zemlje i domaći bruto proizvod.
Prema preliminarnoj kalkulaciji, Albanija će moći dobiti ukupno 922 mil EUR, od čega će 64,5 miliona biti u obliku "predfinansiranja".
Crna Gora će ukupno dobiti 383 mil EUR, a od toga 26,8 miliona u obliku "predfinansiranja"
Bosna i Hercegovina, kada izradi kompletnu reformsku agendu, imaće 1,85 mlrd EUR, a 76 miliona kao "predfinansiranje".
Kosovo će imati na rasploaganju 880 miliona eura, od kojih, 61 miliona u obliku "predfinansiranja".
Sjeverna Makedonija će imati na raspolaganju 750 mil EUR, a predfinansiranje bi bilo u iznosu 52,5 miliona.
Srbija će imati na raspolaganju 1,58 mlrd EUR, a prva uplata u obliku predfinansiranja bi bila u iznosu od 111 miliona eura.
Mađarsko predsjedavanje Evropskom unijom, saopštilo je da je predfinanciranje moguće tokom mandata ove države na čelu EU, koje ističe 31. decembra.
Zašto je važna reformska agenda?
Da bi imale pravo da koriste financijska sredstava iz Plana rasta svaka zemlja je bila obavezana da podnese reformsku agendu.
Radi se o reformama koje se odnose između ostalog, na vladavinu prava, demokratiju, institucionalne reforme, te sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Od prvog predstavljanja ovog plana, zemljama regiona je jasno poručeno da ako se refrome ne provedu nakon jedne ili dvije godine, onda će iznos koji je namijenjen njima, biti raspodijeljen ostalim zemljama.
Takođe, EK ima pravo da zahtijeva povratak novca u slučaju da se potvrdi da su ta sredstva zloupotrijebljena.
Koji je cilj Plana rasta?
Radi se o najambicioznijem paketu EU za region. Ima za cilj između ostalog da udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.
Radi se o novcu koji će biti raspodijeljen u periodu 2024-2027.
Cilj plana rasta je takođe promovisanje regionalne saradnje i razvoj zajedničkog tržišta u regionu, koje bi se postepeno integrisalo u zajedničko tržište Evropske unije.
Ovaj plan, prema zvaničnicima EU, ni na koji način nema za cilj da stvori alternativu proširenju EU, već da olakša članstvo ovih zemalja u EU.
Evropska unija želi da se prve uplate iz ovog plana izvrše što prije i da se krene u realizaciju projekata koji bi se financirali kroz Plan rasta.
Istovremeno, EU podsjeća i na uslove koji moraju biti ispunjeni tokom cijelog procesa implementacije projekta.
Oni se odnose na vladavinu prava, finansijsku kontrolu i odgovarajuću reviziju po evropskim standardima.
Srbija i Kosovo imaju dodatan uslov, koji se odnosi na konstruktivan angažman u normalizaciji odnosa.
Tagovi:
Evropska komisija
EK
Odbor pretpristupne pomoći
IPA
Plan rasta za Zapadni Balkan
reformska agenda
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.