Emisija državnih obveznica mogla bi povećati kamate na štednju

Emisija državnih obveznica mogla bi izazvati pojačanu konkurenciju i eventualno povećanje pasivnih kamatnih stopa, ocijenjeno je iz Centralne banke (CBCG).

Predstavnici CBCG su Pobjedi rekli da bi oživljavanje tržišta kapitala, takođe, moglo uticati na rast konkurencije i kamatnih stopa.

Oni naglašavaju da su i pored niskih i opadajućih kamatnih stopa, depoziti u bankama na kraju decembra prošle godine iznosili 5,47 mlrd EUR i rasli su 4,76% na godišnjem nivou.

- Visok nivo depozita u domaćim bankama, koji su na istorijskom godišnjem maksimumu, pod uticajem sklonosti privrede i stanovništva ka štednji, odnosno usljed visokog povjerenja u bankarski sistem, trenutno ne pravi pritisak bankama da mijenjaju politiku kamatnih stopa na štednju - kazali su iz CBCG.

Oni su istakli da komercijalne banke, u skladu sa svojom politikom i uslovima na tržištu, kreiraju politiku pasivnih, odnosno kamatnih stopa na štednju.

- U ovom trenutku ključni faktor niskih pasivnih kamatnih stopa je izuzetno visok nivo likvidnih sredstava kojima raspolaže bankarski sistem, uz istovremeno vrlo ograničene mogućnosti za plasiranje slobodnih novčanih sredstava u alternativne instrumente - poručili su iz CBCG.

Oni smatraju da bi emisija državnih obveznica, s obzirom na potencijalno veći prinos, bila faktor pojačane konkurencije i mogla bi izvršiti "pritisak" na banke da povećaju pasivne kamatne stope. Takođe oživljavanje tržišta kapitala, razvoj sekundarnog tržišta kapitala i novih instrumenata plasiranja slobodnih finansijskih sredstava bi uticalo na rast konkurencije i potencijalni rast pasivnih kamatnih stopa.

- Emisija državnih obveznica je u nadležnosti Ministarstva finansija, a u okviru radne grupe koju je formirao Savjet za finansijsku stabilnost, kojim presjedava guvernerka CBCG, ukazano je da postoji prostor za emisiju obveznica, kao i na neke barijere koje bi trebalo otkloniti da bi ona bila uspješna - kazali su iz CBCG.

Oni smatraju da bi povećanje kamatnih stopa dodatno stimulisalo građane i privredu na štednju.

- U teoriji, domaća štednja se smatra najkvalitetnijim izvorom finansiranja, jer dolazi do angažovanja domaćih sredstava za lokalne potrebe, pri čemu prinos ostaje u nacionalnim okvirima i smanjuje se zavisnost od međunarodnih izvora finansiranja - objasnili su iz CBCG.