Temeljne reforme, pa tek onda povećanje zarada

Vlada mora sprovesti fiskalnu i reformu državne administracije, pa stvoriti uslove da crnogorska privreda, odnosno tržište samo proizvodi novac, saopštio je ekonomski analitičar Oleg Filipović.

- Ne može doći do povećanja plata dok ne krene, po mom mišljenju, jedna horizontalna reforma koja se tiče s jedne strane fiskalne reforme, a s druge strane da dođe i u monetarnom sistemu do izmjena Zakona o radu komercijalnih banaka - kazao je Filipović za portal RTCG.

U predlogu budžeta za narednu godinu nema mjera za povećavanje prosječne plate na 1.000 EUR, kako je to obećavala Evropa sad, a Filipović smatra da će morati da se sačeka april da bi se vidjelo koje reforme će Vlada da predloži.

Najave o povećanju zarada on vidi kao politički potez koji će zavistiti od ekonomskih parametara.

- Ja sam apsolutno neko ko je za radikalne reforme, neko ko nije za neko pretjerano očekivanje. Smatram da oni trebaju da idu i u fiskalnu i u reformu državne administracije u istom mahu i da trebaju da stvore uslove da naša privreda, odnosno tržište sami proizvode novac. Smatram da na rashodnoj strani sa jednom pametnom strategijom, ima dovoljno sredstava za uštedu - rekao je Filipović.

Upravo će reforme, kako smatra, biti i najveći izazov za narednu godinu.

- Da li će ući u reforme ili ne, ili će napraviti ekonomski "step back" i ne ući u te reforme, mislim da će to biti najveći izazov. Pri čemu ne mislim samo na fiskalne, nego na one reforme koje najviše opterećuju crnogorsko društvo u ovom momentu, a to je nepotrebna velika administracija - objasnio je Filipović.

On je dodao da se mora krenuti i u izmjene Zakona o javnim nabavkama.

- Zato što važeći zakon omogućava različite mogućnosti i veliki novac izlazi iz Crne Gore, koji bi u nekim drugim postavljanjem velikim dijelom ostajao u državi - naveo je Filipović.

On je kazao da je u Predlogu budžeta za narednu godinu interesantan dio koji se odnosi na kapitalne investicije sa jedne strane i rashode sa druge, gdje nema predloga za smanjenje javne administracije.

- Što se tiče samih kapitalnih investicija, mislim da je negdje oko 240 mil EUR predviđeno, ali opet u tom dijelu su apsolutno sve investicije koje trebaju da se urade. Od kapitalnih projekata to su u ovom momentu druga dionica auto-puta, brze ceste i digitalizacija društva - rekao je Filipović i dodao da za te projekte nema jasno navedenih rokova, ni način finansiranja.

Predlogom budžeta za narednu godinu predviđeno je i zaduženje do 650 mil EUR, od čega 500 miliona za vraćanje starih dugova. On je podsjetio i da su kamatne stope za aktuelno zaduženje oko 6,5% kod domaćih banaka.

Filipović je naveo da je interesantno pitanje po kojoj cijeni će se država zadužiti i da li će to biti na domaćem ili stranom tržištu.

- Mislim da je znatno interesantnije i postoji ta mogućnost da se zaduže na domaćem tržištu, da se iskoristi ta pozicija što naši građani u bankama imaju oko 2 mlrd EUR u ovom momentu. Mislim da je to jedan ozbiljan potencijal u koliko žele da se zaduže emisijom finansijskih instrumenata na domaćem tržištu i mogućnošću građana da kupe novac jeftinije - rekao je Filipović.

On smatra da je na domaćem tržištu bolja pozicija za pregovaranje i definisanja cijena za zaduživanje.