Crna Gora ne treba da zazire od regionalnih inicijativa - Otvoreni Balkan predstavlja predvorje Evropske unije

Crna Gora nema prevelikog razloga da zazire od regionalnih inicijativa, naročito od Otvorenog Balkana, jer nema neke prevelike razlike između ove inicijative i Berlinske inicijative i CEFTA, a taj animozitet prema jednoj inicijativi ili saglasnost za drugu manje-više je politički motivisan, kazao je u razgovoru za Dan Aleksandar Vlahović, predsjednik Saveza ekonomista Srbije (SES).

- Da li postoji strah unutar Crne Gore da će Srbija biti lider u tom konceptu Otvorenog Balkana, jer je činjenica da je to ideja koja je potekla iz Srbije i koja je manje-više sponzorisana iz SAD, dok je Berlinska inicijativa podržana iz Njemačke, odnosno Evropske unije. U suštini, neophodno je otvaranje granica unutar regiona, koji je postao poslednji, ako zanemarimo Ukrajinu i Moldaviju, dio Evrope koji ne pripada EU. To je neko predvorje koje treba da nas vodi ka EU - poručuje Vlahović.

Vlahović navodi i da Crnu Goru vidi kao prvu sledeću članicu EU, te da bi naša država trebalo da iskoristi i regionalne inicijative kako bi što prije stigla do željenog cilja.

- Mislim da Crna Gora ima veliku šansu da ubrza integracije u EU. Za razliku od Srbije, Crna Gora nema političkih balasta koje treba da rešava, imaće uskoro i novu vladu, nadam se i stabilniju političku scenu i očekujem da bude prva sledeća članica EU. Ne vidim problem pristupanju Otvorenom Balkanu, čak vidim i da je aktuelna vlada raspoložena za tu regionalnu inicijativu. Možda ne zvanično, ali prihvatila je da razmišlja o njoj - navodi Vlahović.

Vlahović podsjeća i da dalji razvitak i oporavak ekonomija na Balkanu umnogome zavisi od situacije u eurozoni.

- U ovoj godini slijedi period stabilizacije i umnogome će zavisiti od toga kako će se razvijati ekonomija eurozone, zbog toga što su sve zemlje Zapadnog Balkana visokozavisne, odnosno čak 70% svog spoljnotrgovinskog prometa realizuju sa eurozonom i unutar regiona. Otuda moramo posmatrati šta se tamo dešava da bismo mogli preciznije da projektujemo kakav će to pozitivni ili negativni efekat imati na nas - ističe Vlahović.

On smatra i da postoje jasne naznake o oporavku, ali da i dalje ne smije biti opuštanja.

- Postoje naznake, dakle, da se ove godine može očekivati oporavak, ali postoje i ogromni rizici, koji se vezuju za konjukturu u eurozoni, odnosno dalji tok rata u Ukrajini, koji je podigao rizike svih projekcija, zatim rizik eventualnog usporavanja kineske ekonomije, eventualno prelivanje tog "real estate bubble-a" koji se već pojavio, odnosno prenaduvanih cijena nekretnina koje mogu posledično da utiču na život u Evropi i naravno rizici koji dolaze iz finansijskog sektora. Generalno mislim da je stabilnost, prije svega stabilnost finansijskog sektora na Zapadnom Balkanu, vrlo dobra iako i tu ima nekih rizika koji bi mogli da ugroze projekcije - smatra Vlahović.

Istakao je da Crnu Goru očekuje dobra turistička sezona, ukoliko se ne desi nešto novo i nepredviđeno.

- Najmanje što se može očekivati jeste da bude na nivou prethodne i to će znatno uticati na smanjenje ukupnog spoljnotrgovinskog deficita. Crna Gora i Albanija su visokozavisne od turizma, to se najbolje vidjelo u vrijeme kovida kada je sve bilo zatvoreno, najviše su patile ove dvije države zaključio je Vlahović.

Vlahović smatra i da se cio region bori sa rastom cijena nekretnina, ali očekuje da se to uskoro zaustavi, naročito u uslovima skupljih izvora kreditiranja.

- Realno je očekivati da sve u jednom trenutku stane zbog rigidnije monetarne politike ECB, s obzirom na to da je eurizacija dominantna na našim prostorima i da su zaduženja poskupjela, i na strani kreditnog finansiranja izgradnje nekretnina, ali i na strani stambenih kredita. Činjenica je da se u Srbiji svega trećina prometa nekretnina finansira iz kreditnog potencijala, pa to nema neposredni veliki uticaj na smirivanje tržišta, ali mislim da u dugom roku treba očekivati da će doći do smirivanja i pada cijena nekretnina - kaže Vlahović.

Vlahović očekuje i smirivanje inflacije u toku ove godine, što se već i dešava u većini zemalja, izuzev Srbije i Sjeverne Makedonije.

- Sve ostale imaju jednocifrenu inflaciju i došlo je do značajnog pada, pogotovo u Crnoj Gori i BiH. Sa druge strane, posebna opasnost može da bude pokrivanje eksternih deficita, u protekloj kriznoj godini i u ovoj je došlo do produbljenja deficita tekućeg plaćanja i stoga je veoma važna uloga stranih investitora i nivo investicija. Ukoliko strani investitori zadrže tempo investiranja kakav su imali prošle i pretprošle godine, onda neće biti problema za pokriće eksternog deficita, u suprotnom biće potrebe za dodatnim zaduženjem - poručuje Vlahović.