Kasalica: Visoka kamata za zaduženje simbol nepovjerenja u donosioce javnih politika

Ekonomska analitičarka Mila Kasalica smatra da kamatna stopa i naknada za posljednje zaduženje Crne Gore od 100 miliona pokazuje nepovjerenje u donosioce naših javnih politika, što treba da nas zabrine.

Ona je u emisiji "Dobro jutro Crna Goro" kazala da dodatni porez na luksuz ne može značajno da pomogne ekonomiji Crne Gore, a da ćemo prekid ugovora sa Pomorskim saobraćajem za trajektnu liniju Kamenari-Lepetane platiti u budućnosti.

Kasalica kaže da zatvaranje dvije banke u Americi, što je najveći kolaps na finansijskom tržištu od recesije 2008, ne može uticati na crnogorsko, ni na evropsko tržište, međutim može da utiče na porast kamatnih stopa više nego inflacija.

- Pogotovo jer se mi zadužujemo internacionalno - kazala je Kasalica.

Ona smatra da 100 mil EUR zaduženja u dugu koji je preko četiri milijarde predstavlja samo kap u moru.

- Crnogorska privreda to može da izdrži, ne mogu javne finansije. Kamata koja je pridružena i naknada su simboli nepovjerenja u donosioce naših javnih politika. Taj element posljednjeg aranžmana zaduženja treba da nas zabrine na nivou svakog od nas pojedinačno, naših životnih egzistencija, a posebno onoga što naša privreda, odnosno poreski obveznici moraju da iznesu, jer to mora da se finansira, a ako se ne finansira, možemo da dođemo u situaciju da nam se usluga javnog karaktera može smanjiti na trećinu, ne za trećinu - kazala je ona.

- Zamislite naš zdravstveni sistem sveden na trećinu usluge - dodaje Kasalica.

Bankarski sektor je prvi pokazao da ne vjeruje lideru Ministarstva finansija, kaže ona i smatra da će sada to morati da plate.

Komentarišući uvođenje većeg poreza na lukszuz, Kasalica kaže da je skeptična.

- Taj segment naših potrošača ne može da iznese tolike javne prihode. Mi živimo u ekonomiji koja je primarno vezana za srednji stalež i stalež sa niskim dohocima. To onda znači da pilotike iz javne sfere moraju da fokusiraju na širi krug potrošača ako moramo da pojačamo javne prihode za značajne cifre - kazala je ona.

Ističe da porez na luksuz može da prikupi desetak miliona.

- Ovaj doprinos može čak i do 30 miliona na nivou godine. Bojazan je da nam ne treba mnogo više jer smo poreskom politikom iz budžeta 2022, a i nastavkom ekspanzivne fiskalne politike, kako zbog inflacije i cijena energenata, a i zbog osvetničke politike prema svima ostalima inflaciju uvećali u odnosu na ono što je uvozna, a koja bi bila od 10-12 procenata, na skoro 17, a možda i više sa ovim efektima koji su stigli u februaru - kazala je ona.

Kasalica smatra da će se inflacija smiriti u narednom periodu.

- Ali kako god, mi ne pripadamo ekonomiji koja je održiva, samim tim živimo od dana do dana - kazala je analitičarka.

Vezano za trajektnu liniju Kamenari-Lepetane kaže da postupanje vlade nije kvalitetno.

Od činjenice da JP Morsko dobro nije restruktirirano, Vlada ne može da odlučuje o tome, naročito jer smo takvim politikama sveli sebe u zonu sive ekonomije, jer smo sebe lišili PDV-a, a posao nam je u ovoj i sljedećoj godini da svaki euro poreza unesemo u sistem i naplatimo. To liči na alavost, odnosno crnogorski rečeno smandrljavanje. To znači da mi nismo nikome ništa uzeli, nego će oni dobiti velike odštete koje ćemo mi morati da platimo - kazala je ona.