MMF "steže kaiš" za zemlje Zapadnog Balkana

Međunarodni monetarni fond predviđa da će u zemljama Zapadnog Balkana ekonomski rast biti manji za dva odsto ove godine, dok će u 2024. možda malo porasti.

Inflacija u ovom regionu će tokom 2023. iznositi oko 10%, ali neće do 2024. dostići projektovane nivoe, rekla je Stefani Eble, šefica MMF-a za Zapadni Balkan, na Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom makroekonomskom okviru za Zapadni Balkan.

Njena preporuka zemljama Zapadnog Balkana bila je da uvedu strože fiskalne mjere i nastave politiku monetarnog stezanja.

Napomenula je da Srbija i Sjeverna Makedonija imaju nešto lošije rezultate nego zemlje EU.

- Mora se nastaviti sa politikom stezanja kaiša. Od izuzetne važnosti je da se krešu troškovi da bi ekonomije ostale otporne i da bi mogle da se nose sa izazovima - bila je izričita Eble i naglasila da se ekonomije ne smiju fokusirati na potrošnju kao lijek.

Prema njenoj ocjeni, ove godine će biti usporen ekonomski razvoj u svijetu, ali slika nije toliko sumorna. Uticaj rata u Ukrajini biće manji ove godine na EU kada je riječ o kumulativnim gubicima.

Eble je rekla da je rast u svijetu i EU viši nego što je bilo očekivano. Razlog tome jeste što je zima bila blaga i potražnja za energentima manja, ali su investicije porasle.

Ričard Rekord, vodeći ekonomista Svjetske banke za Zapadni Balkan, govoreći o dugoročnim izgledima skrenuo je pažnju da Srbija ako želi da dostigne rast od sedam odsto, mora da poveća privatne investicije.

One su za šest odsto niže nego u EU. Rekord je takođe ukazao na nesrazmjeru između ponude i potražnje radne snage.

U Srbiji je 60% stanovništva radno sposobno, što je za 10% niže nego u EU.

IMF Washington D.C.

Svjetska banka

Ričars Rekord

Stefani Eble

Zapadni Balkan

ekonomski rast

rast ekonomije

inflacija

javna potrošnja

stezanje kaiša

Kopaonik biznis forum