Biće stezanja kaiša, ali i velikih investicija - Očekuju se značajna ulaganju energetiku i turizam

Crna Gora u naredne tri godine treba da vrati 1,5 mlrd EUR starih dugova i 420 mil EUR za kamate na stara zaduženja, zbog čega će biti potrebne dodatne mjere fiskalne konsolidacije, optimizacije potrošnje i stvaranja uslova za ekonomski rast kako bi se povećali državni prihodi.

To je navedeno u Makroekonomskom okviru za period od 2023. do 2025. godine, koji je sastavni dio obrazloženja budžeta za narednu godinu.

Ovo znači da će se u narednom periodu kombinovati mjere štednje u budžetskoj potrošnji, ali da će nastaviti sa kapitalnim investicijama i podsticanjem razvoja biznisa.

- Imajući u vidu visoke potrebe za zaduživanjem u narednom srednjoročnom periodu, kao i kretanje glavnih fiskalnih agregata koji se nalaze van granica utvrđenih pravilima fiskalne odgovornosti shodno Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, u cilju stvaranja uslova za dugoročnu održivost javnih finansija neophodno je sprovesti dodatne mjere fiskalne konsolidacije usmjerene na optimizaciju potrošnje i generisanje novih izvora prihoda - navedeno je u dokumentu.

Kako se obrazlaže, izmjenama i donošenjem novih zakonskih rješenja u oblasti budžetskih izdataka u prethodnom periodu dovelo je do rasta tekuće budžetske potrošnje na rekordan nivo koji će biti zabilježen u 2023. godini, a zatim nastavljen i u narednom srednjoročnom periodu.

Konstatuje se i da je potrebno da se kroz kapitalna ulaganja stvaraju pretpostavke za novi ekonomski rast i unapređenje infrastrukture i kvaliteta života, ali i da će to stvariti dodatan pritisak na javnu potrošnju i suziti Vladi fiskalni prostor.

Da bi vratila stare dugove i obezbijedila novac za planirane kapitalne investicije Vlada za naredne tri godine predviđa zaduženje od 2,5 mlrd EUR, od čega će odmah biti vraćeno milijardu i po za stare dugove, a milijarda je za plaćanje kamata i investicije. Procjenjuje se da će neto javni dug na kraju ove godine iznositi 4,1 mlrd EUR i da će činiti 73,1 odsto procijenjenog BDP-a od 5,7 milijardi.

Autori dokumenta očekuju da će se trend rasta javnih prihoda iz ove godine, prije svega od PDV-a, nastaviti i u narednoj godini, ali i da će inflacija usporiti.

- Polazeći od osnovnog makroekonomskog scenarija, u 2023. godini očekuje se postepena stabilizacija makroekonomskih prilika i kretanja cijena, kao i potpuni oporavak turističkog sektora u odnosu na pretkrizni nivo. Snažan oporavak ekonomske aktivnosti zabilježen u 2022. godini doprinio je značajnoj naplati budžetskih prihoda, koji su u tekućoj godini zabilježili rast za devet mjeseci kako u odnosu na planirane, tako i u odnosu na 2021. godinu. Pozitivni makroekonomski izgledi rezultiraće kontinuiranim rastom budžetskih prihoda u srednjem roku. Na drugoj strani, shodno fiskalnom okviru za period od 2023. do 2025. godine, javne finansije i u narednom srednjem roku ostaju pod snažnim uticajem rasta budžetskih izdataka uslovljenim prije svega rastom mandatorne budžetske potrošnje - navedeno je u dokumentu.

Autori očekuju da će privatna potrošnja, u koju se računa i potrošnja turista,biti jedan od glavnih pokretača dinamičnog ekonomskog rasta, uz intenziviranje novog investicionog ciklusa i nastavak rasta izvoza roba.

- Već u 2023. godini se očekuje potpuni oporavak turizma u odnosu na pretpandemijski rekordni nivo, podržan produženjem sezone i diversifikacijom strukture inostranih gostiju i emitivnih tržišta. Dodatnu vrijednost po turističku industriju i cjelokupnu ekonomsku aktivnost u Crnoj Gori, predstavlja početak rada prve, prioritetne dionice auto-puta Bar-Boljare, koji će obezbijediti sigurniju i bržu regionalnu povezanost - navedeno je u dokumentu.

Prema preliminarnim prognozama, Vlada predviđa prosječnu stopu ekonomskog rasta od oko četiri odsto u narednom trogodišnjem periodu.

- Dinamične stope rasta ekonomije Crne Gore prvenstveno će opredijeliti snažna domaća potražnja, sa privatnom potrošnjom i investicijama kao pokretačima privredne aktivnosti… Sve relevantne međunarodne institucije predviđaju da će ekonomija Crne Gore u tekućoj i 2023. godini rasti brže od regionalnog prosjeka, uz poboljšanje uslova na tržištu rada, postepeno povećanje broja zaposlenih i dalji pad stope nezaposlenosti ispod nivoa prije pandemije - navedeno je u dokumentu.

Započinjanje novog investicionog ciklusa će podržati očekivane stope rasta u 2023. i narednim godinama. Trenutno najavljeni planovi ulaganja uključuju investicije javnih i privatnih investitora, dominantno u sektore turizma, energetike, putne i komunalne infrastrukture, poljoprivrede i sektora telekomunikacija i informacionih tehnologija, navedeno je u dokumentu.

Očekuju značajna ulaganja u energetsku tranziciju, odnosno velike projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, posebno projekte solarnih i vjetroelektrana.

- Investicioni ciklus će biti snažno podržan visokom vrijednošću kapitalnih projekata finansiranih iz javnih izvora, počevši od 2023. Dodatno, prva faza Investiciono-ekonomskog plana Evropske komisije za Zapadni Balkan će stimulisati prvenstveno infrastrukturna ulaganja i mobilisati sredstva privatnog sektora u relevantne sektorske investicije. Strane direktne investicije će nastaviti da podržavaju ekonomski rast, sa visokim projektovanim učešćem u strukturi BDP-a od oko 10% u godinama koje slijede, shodno najavama projekata stranih investitora u Crnoj Gori - navedeno je u dokumentu.

Vlada u makroekonomskim prognozama očekuje nastavak visokih stopa rasta i zaustavljanje inflacije. Najavljuju i optimizaciju potrošnje, jer su izmjenama zakona budžetu povećani troškovi.