Podizanje kamatnih stopa ECB-a negativno će uticati na crnogorsku ekonomiju

Kada Evropska Centralna banka (ECB) podiže kamatne stope imamo nekoliko posljedica koje se mogu direktno ili indirektno vezati i za region, a prva je usporavanje privredne aktivnosti u samoj eurozoni, kazao je Dejan Šoškić profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, gostujući u emisiji Takulin, autora Bojana Vučinića na Gradskoj RTV.

- Eurozona kao jezgro EU se polako usporava u svojoj ekonomskoj aktivnosti, i cijeli region je u velikoj meri vezan za dešavanja u Nemačkoj, Austriji, Italiji, kao značajnim trgovinskim i investicionim partnerima. Otuda je moguće očekivati dva nepovoljna efekta usporavanja privredne aktivnosti u ovoj zoni - ističe Šoškić.

Jedan je kroz kanal trgovine, a drugi, kaže, kroz kanal investicija.

Crna Gora, kao ekonomija koja je predominantno iz domena usluga i ima velike prihode od turizma, imaće, objašnjava Šoškić, manje gostiju iz zemalja u kojima se recesija javlja jer će ljudi imati manje novca za putovanja.

- Kada dođe do rasta kamatnih stopa u velikim valutnim sistemima, kakvi su dolar, evro i neki drugi onda po pravilu, bez obzira što se ta mera donosi da bi se rešio problem inflacije u eurozoni u ovom slučaju, ta mera ima koleteralnu štetu na zemlje u razvoju u celini koje žele da izađu na međunarodno tržište i da se zaduže u evru. Svako ko hoće da se zadužuje u evru, moraće, zbog rasta kamatnih stopa koje diktira Evropska Centralna banka da plaća veću kamatnu stopu za svoj javni dug. To dovodi do prenapregnutosti budžeta zemalja u razvoju gdje mi spadamo - pojašnjava Šoškić.

Kada ECB podiže kamatne stope, dodaje, sve zemlje koje će se zaduživati u eurima imaće veće kamate, odnosno nepovoljnije uslove zaduživanja.

Konačno, treći efekat je ukoliko postoji teoretski dolarizacija, a kod nas euroizacija, ukoliko imate najveći dio kredita - krediti sa fleksibilnom kamatnom stopom su vrlo često oslonjeni na neku kamatnu stopu koja je opštepoznata i priznata kao obračunska, koja se slobodno formira na tržištu a to je u ovom slučaju euribor koji direktno zavisi od kretanja kamatne stope ECB.

- Kada ECB podigne kamatnu stopu, po pravilu će se to odraziti i na postepeni rast euribora i to će podići i otplatne rate za građane i privredu koji su uzeli kredite sa fleksibilnom kamatnom stopom koja je vezana za euribor. Tu postoji nekoliko posledica i ni jedna od njih nije povoljna - ističe Šoškić.

Prema njegovim riječima, sadašnja inflacija ponude je uslovljena time što je ponuda opala, zato što je veliki snabdijevač zapravo isključen sa evropskog, a djelimično i sa svjetskog tržišta u domenima koji su imputi za industriju, ali se istovremeno osjećaju direktno na budžetima stanovnika.

- Ako smanjite ponudu u domenu energije, hrane, đubriva, metala itd, onda ćete imati situaciju gde vam rastu cene imputa za vašu priređivačku industriju, hrane, grejanja, goriva, što oseća stanovništvo. To se odmah reflektuje u rast infacije, a onda ona izaziva inflaciju centralnih banaka - kaže Šoškić.

Dodaje da centralne banke po pravilu imaju mnogo veći efekat na obuzdavanje inflacije ukoliko ona dolazi sa strane tražnje.

- Veza između plata i inflacije je vrlo problematična kada se uspostavi, jer je plata istovremeno ono što mi možemo da trošimo na tržištu, a i imput za našeg poslodavca. Gde god da radimo, veća plata će dizati troškove proizvodnje i uticati na rast cena preduzeću u kome smo mi angažovani - pojašnjava Šoškić.

Ističe da postoji efekat koji se javlja na strani troškova i na strani tražnje.

- Ako svi očekuju da će u narednom periodu biti inflacije, biće zainteresovani da već danas podignu cijene svojih proizvoda i usluga, anticipirajući potrebu da u budućnosti kada naplate to, imaju dovoljno da naplate impute, koji su verovatno u tom trenutku skuplji - dodaje Šoškić.

Ovo je, naglašava, tipičan scenario koji vodi evropsku privredu u stagflaciju, zato što postoji rast troškova zbog nedostatka ponude a istovremeno i pad ekonomske aktivnosti.

- Ne može ekonomska aktivnost da se odvija bez raspoložive energije. Ono što se često gubi iz vida je to da međunarodna konkurentnost u uslovima kada vlada svjetska trgovinska organizacija sa svojim pravilima, u velikoj mjeri je uslovljena time koja privreda koliko plaća energiju za svoju proizvodnju. Ako se neka privreda opredijeli da plaća skuplju energiju u narednom periodu vrlo je vjerovatno da će na globalnom tržištu gubiti na konkurentnosti u odnosu na one privrede koje nisu u prilici da moraju da plaćaju skuplje energiju - navodi Šoškić.

Stagflacija je, pojašnjava, atipičan i za makroekonomiju nenormalan odnos na tržištu, gdje istovremeno postoji usporavanje ekonomske aktivnosti (stagnacija) sa rastom inflacije.

- Po pravilu je rast inflacije posledica ubrzavanja ekonomske aktivnosti, rasta tražnje, znatno većeg kreditiranja, rasta plata itd. Kada popunite proizvodne kapacitete da ekonomija ne može da izbaci dodatne proizvode i usluge, onda po pravilu dolazi do rasta cijena. A ovdje se dešava i rast infacije i pad ekonomske aktivnosti - kazao je Šoškić.

Ekonomski fakultet Beograd

Evropska centralna banka

ECB

Dejan Šoškić

inflacija

ekonomska kriza

kamate

kamatne stope

rast kamatnih stopa

energetska kriza

investicije

pad investicija