Srednji krak Turskog haba ide kroz Srbiju?

Poduhvat stvaranja najvećeg gasnog čvorišta u Turskoj za snabdijevanje Evrope predviđa izgradnju tri gasovoda, a planirano je da jedan ide preko Srbije.

Ovo otkrivaju turski mediji ističući da su njihovi naučnici razradili taj projekat tri mjeseca prije nego što je ruski predsjednik Vladimir Putin, sredinom prošle nedelje, ovu ideju iznio u javnost, piše sajt Novosti.

Naši stručnjaci ojcenjuju da je to realno i veoma dobro za Srbiju, jer ćemo, osim dodatne energetske sigurnosti, imati i finansijsku korist od naplate tranzitnih taksi.

Putin je prošle srijede rekao da je Moskva spremna da preusmjeri tranzit gasa iz oštećenih gasovoda Sjeverni tok ka Crnom moru i Turskoj. Narednog dana o toj ideji razgovorao je sa svojim turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom, tokom njihovog sastanka u Astani. U petak je Erdogan istakao da neće biti čekanja i rekao da su dvojica lidera naložila relevantnim institucijama dviju zemalja da brzo počnu da rade na projektu stvaranja čvorišta u Turskoj za isporuku gasa Evropi. Ovaj predlog je došao posle diverzije na Sjevernom toku i pokušaja sabotaže na Turskom toku, kojim gas stiže i u Srbiju.

Kako prenose turski mediji, njihovi naučnici inženjerskog fakulteta Univerziteta Gumušhane razradili su projekat gasnog čvorišta koji će moći da transportuje do 75 milijardi kubnih metara plavog goriva godišnje, tri mjeseca prije Putinove izjave.

Šef katedre za geofizički inženjering Univerziteta Gumušhane Nafiz Maden naglasio je da će oni pružiti sveobuhvatnu podršku realizaciji projekta. On je objasnio da je predviđeno da se energent u Evropu isporučuje preko Trakije, a to je oblast na krajnjem jugoistočnom dijelu Balkanskog poluostrva, podijeljena između Grčke, Bugarske i Turske.

- Turska će distribuirati gas u Evropu preko tri različite rute - rekao je Maden.

- Južni krak će biti korišćen za snabdijevanje Italije, srednji će ići ka Srbiji, Bugarskoj, Sjevernoj Makedoniji i Albaniji, a sjeverna ruta ka Rumuniji, Sloveniji, Mađarskoj i dalje ka Njemačkoj.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas smatra da je projekat realan i pametan. Njime se, kako dodaje, u igru vraća Južni tok, čija je izgradnja obustavljena 2014. zbog pritiska Brisela i Vašingtona, što je nanijelo štetu i našoj zemlji.

- To je dobro za Srbiju, jer bismo bili tranzitna zemlja i od toga bismo zarađivali - ocjenjuje Vuletić.

- Njemačka je trebalo da bude centralno čvorište, bila je planirana izgradnja i Sjevernog toka 3, a sada će to biti Turska i na tome će da zaradi.

Potpredsjednik ruske vlade Aleksandar Novak, kako dalje prenose Novosti, izjavio je krajem prošle nedelje da potencijal za snabdijevanje Evrope gasom preko Crnog mora i Turske, nakon proširenja gasovoda Turski tok, iznosti 63 milijarde kubnih metara godišnje. Upravo je toliki bio planirani kapacitet Južnog toka, koji je trebalo je da ima četiri kraka. Srbija je trebalo da bude čvorište za snabdevanje regiona. Njegov kapacitet kroz našu zemlju iznosio bi oko 40 milijardi kubnih metara godišnje. Krajem 2012, procjenjivalo se da će naša zemlja posle njegove izgradnje imati prihod od tranzitnih taksi od oko pola milijarde evra.

Ali, Sofija je pod pritiskom Vašingtona i Brisela odustala, a Putin je obustavio je taj projekat 2014. Zamijenio ga je Turski tok koji ima dva gasovoda po 15,75 milijardi kubika. Jedan je namijenjen za snabdijevanje Turske, a drugi - Balkanski tok, za jugoistočnu Evropu, kojom gas stiže i do Srbije.

Gasprom je za Južni tok i izvoz 63 milijarde kubika gasa stvarao infrastrukturu u Rusiji. Kako ruski mediji prenose, iako je projekat otkazan, kompanija je nastavila da gradi kapacitete za isporuku do obale Crnog mora koliko je prvobitno bilo projektovano.

Po svemu sudeći, ta infrastruktura će se koristiti za povezivanje sa turskim gasnim habom.