Kako očuvati stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima?

Međunarodni monetarni fond za sada o novim aranžmanima pregovara sa Srbijom i Sjevernom Makedonijom, izjavila je šefice kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Stefani Verene Eble.

- Monetarna politika mora u vrijeme krize da odigra svoju ulogu i to će uticati i na budžet i na rast. Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i da u tom procesu održi transparentnost i potpunu nezavisnost ili u suprotnom rizikuje da bude manje efikasna - rekla je ona na Samitu guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava Zapadnog Balkana koji je održan u Bečićima u Crnoj Gori.

Ocijenila je da u ovim kriznim vremenima fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku, prije svega ograničenjem tražnje.

- Biće neophodna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da su pod kontrolom, jer pojačavaju pritisak na inflaciju, pored pritiska na budžet. Bolje je isplaćivati jednokratne bonuse nego povećavati plate - kazala je Stefani Verene Eble.

Po njenim riječima, novcem iz budžata, treba da budu podržani najugroženiji građani, a da se pri tom izbjegne podsticanje inflacije.

- Ograničavanje cijena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje. Vlade bi trebalo da izbjegavaju smanjenje poreza - preporučila je ona.

Ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović je na panalu "Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima" rekao da trenutna ekonomska kriza posljedica eksternih šokova, ali da su oni razotkrili domaće slabosti i da je važna saradnja parlamenta i vlade u postupku donošenja budžeta za sledeću godinu.

On je istakao da je uz očuvanje stabilnosti javnih finansija privredni oporavak jedini izlaz, a visoka likvidnost bankarskog sektora treba da bude izvor sredstava za realni i javni sektor.

Prioriotet Albanije je, kako je rekla ministarka finansija Delina Ibrahimaj, fiskalna stabilnost i pravljenje rezervi za naredni period.

Ona je navela da ta zemlja ima možda najmanju inflaciju u regionu, 6,1%, a javni dug je 66% BDP-a.

- Veliki udarac na budžet je odluka da se ne mijenjaju cijene energije za domaćinstva i privredu, ali to je dijelom pokriveno rastom budžetskih prihoda većim od inflacije - kazala je ministarka.

Procijenila je da sledeće godine u Albaniji biti usporene ekonomske aktivnosti, ali da neće biti recesije.

Zamjenik ministra finansija Sjeverne Makedonije Filip Nikoloski je rekao da je u toj zemlji najveći problem električna energija.

- Važno je da se što više proizvede struje i da to što manje košta. S druge strane ekonomija ne smije da stane - istakao je on.

Dodao je da su prioritet i kapitalne investicije.

- Planirali smo da u narednih pet godina investiramo 4 mlrd EUR uglavnom u infrastrukturu. Očekujemo da privatni sektor još toliko investira, što bi trebalo da uveća ekonomski rast na prosječno 5% u narednih pet godina - rekao je Nikoloski.

Pomoćnica ministra finansija Federacije BiH Mirjana Vučić istakla je da pored zajedničkih problema, inflacije, rasta javnog duga u BiH je i izborna godina, što dodatno komplikuje složenu situaciju.

- Pripremamo budžet za narednu godinu i vidimo prostor u investicijama, kako u putnu, željezničku infrastrukturu, tako i u energetsku - kazala je ona.