Zašto raste cijena oranica u Srbiji i ko ih kupuje?

Sela kod nas izumiru, ali novi trend posle korone je okretanje ljudi prirodi uz moderan način rada. Ipak je to više zastupljenije u svijetu nego kod nas.

- Gledajući statistiku od ukupnog volumena novca u drugom kvartalu koji je bio 2 mlrd EUR, samo 3% tog novca je otišlo za kupovinu poljoprivrednog zemljišta. Prema učešću broja nekretnina to je 13% znači na 100 nekretnina, 13 je bilo po pitanju poljoprivrednog zemljišta. Selo je lijepo, svi mi volimo da odemo na selo međutim trend jeste da sela kod nas izumiru ali u svijetu je drugačije. Bil Gejts je u svijetu postao najveći veleposednik zemljišta u Americi što lično ali i preko svoje firme, kupio je preko 250.000 hektara obradivog zemljišta. Ta tendecija prelazi polako i kod nas, imate IT firmu koje je prodala svoj biznis, i kupila nekoliko hiljada hektara u okolini Zrenjanina. Druga IT firma je takođe uradila istu stvar ali u okolini Inđije.

Pored te jedne grupe kupaca, kaže, postoji i druga, njoj pripadaju ljudi koji su se bavili biznisom i obično ulaze u voćarsku proizvodnju.

- Sada je najveći trend da kupite par hektara i da sadite borovnicu, aroniju čak u zadnje vrijeme lješnik. Ono što naši ljudi odavno sade su kupine i maline. Sama kupovina tog zemljišta je da kažemo jedna vrsta investicije. Za pravi zasad borovnice i aronije po hektaru biste morali da izdvojite 50.000-60.000 EUR po hektaru. Ljudi se odlučuju za taj vid proizvodnje zato što u početku imate veće troškove, ali onda imate male troškove održavanja i jako brzo može da dođe do isplate investicije.

Ljudi se odlučuju da kupuju seoska domaćinstva koja su okolina većih gradova, prenio je Mnodo.

- Imate dosta ljudi koji nemaju toliko novca da kupe kuće i stanove ali imaju ušteđevinu 10.000, 20 000 ili 30.000 EUR. Zato se odlučuju za seoska domaćinstva sa zemljištem i jednog dana sanjaju da će tu napraviti svoj raj i pronaći oazu mira - zaključio je Đuratović.