Pao priliv direktnih stranih investicija u BiH

Uz povećanje stranih investicija u BiH u 2021. godini, prve informacije o direktnim stranim investicijama (DSI) u BiH u prvom kvartalu 2022. godine ukazuju na smanjenje priliva investicija, potvrđeno je Nezavisnim iz Agencije za unapređenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini (FIPA).

Ekonomista Igor Gavran rekao je da je činjenica da u pravom kvartalu budu niže investicije, ali da, ipak, one ne budu nešto veće i u drugim kvartalima.

- Iako je bilo i povećanja direktnih stranih investicija u prošloj godini, i to kako smo izlazili iz najteže pandemijske godine, ipak je taj nivo jako nizak, nedovoljan i velikim dijelom se odnosi na postojeće investitore i veoma malo je novih, stvarnih i konkretnih ulaganja, kao i novih projekata - istakao je Gavran za Nezavisne novine.

Govoreći o direktnim stranim investicijama u BiH ove godine, Gavran kaže da je teško očekivati velika, nova ulaganja jer imamo situaciju da je recesija ili počela ili se najavljuje upravo u zemljama iz kojih smo se mogli nadati investiranju.

- To su zemlje Evropske unije, SAD, kao i druge razvijene države koje se trenutno uglavnom brinu kako se pripremiti za zimu, kako preživjeti energetsku krizu i održavanje poslovanja u vlastitim zemljama, tako da nisam siguran da će se odlučiti za ulaganja. Iako se budu odlučivali za ulaganja, njima neće biti destinacija BiH, koja nema prednosti u odnosu na druge zemlje u okruženju - zaključio je Gavran.

Iz FIPA su podsjetili da su direktne strane investicije u BiH u 2021. godini iznosile 971,2 mil KM ili 496,6 mil EUR i veće su u odnosu na 2020. godinu za 32 odsto.

- Prošlogodišnji iznos DSI u BiH je najveći od 2009. godine u prethodnih trinaest godina. Prilivi investicija se mogu okarakterizirati kao ohrabrujući, jer su za 250 miliona veći nego u 2020. Trend rasta reinvestirane zarade postojećih preduzeća sa stranim investicijama iz 2020. godine se nastavio i u 2021. godini - objasnili su iz FIPA.

Dodali su da su zemlje koje su u BiH tokom prošle godine najviše investirale Švajcarska, i to 210,8 mil KM, Turska 147 mil KM i Velika Britanija 126,1 mil KM.

- Zemlje koje su registrovale značajnija povećanja kapitala u 2021. godini, i to preko 50 mil KM, su Austrija 96,1 mil KM, Hrvatska 82 mil KM, Srbija 79,5 mil KM, Njemačka 76,9, Slovenija 70,7 i Italija 58,7 mil KM - rekli su iz FIPA.

Najviše direktnih stranih investicija prošle godine je registrovano u djelatnosti trgovina na malo, 172,9 mil KM, proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme, 114,1 mil KM i proizvodnja baznih metala 102,7 mil KM.