CEES: Fiskalni rizici poslovanja državnih preduzeća rastu

Istraživanje, koje je obuhvatilo 25 najvećih od ukupno oko 150 kompanija u većinskom državnom odnosno vlasništvu lokalne samouprave, pokazalo je da su neznatna poboljšanja postignuta u prošloj godini u odnosu na 2020.

Ipak, ukupni rezultati ovih preduzeća, koji čine oko 85 odsto aktivne svih privrednih društava u većinskom vlasništvu države/lokalnih samouprava, i dalje su nepovoljniji u odnosu na 2019. godinu.

- Fiskalni rizici njihovog poslovanja su povećani, u odnosu na pretpandemijski period. Ukupne obaveze na nivou analiziranih 25 državnih preduzeća su u prošloj godini bile veće 14 odsto u odnosu na 2019, a povećano je i njihovo učešće u bruto domaćme proizvodu (BDP) - navodi se u saopštenju CEES-a.

Posmatrano sektorski, najpovoljniji rezultati i najniži fiskalni rizici u periodu 2018-2021. su ostvareni u sektoru snabdijevanje električnom energijom, gasom i parom, u kome posluju najveća privredna društva u većinskom vlasništvu države.

- Pri tome su u nekim društvima u ovom sektoru poput Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) finansijski rezultati pogoršani, bilježeći negativan poslovni rezultat - dodaje se u saopštenju.

Sektor saobraćaj i skladištenje, kao drugi najveći sektor u kome posluju privredna društva u većinskom vlasništvu države, karakterišu veoma visoki fiskalni rizici, kako prije tako i nakon pandemije.

- Pri tome su pokazatelji likvidnosti i solventnosti poslovanja nekih društava u ovom sektoru, poput Aerodroma Crne Gore, u prošloj godini poboljšani, ali su bili ispod nivoa iz 2019. Barska plovidba, Crnogorska plovidba, Željeznička infrastruktura i Željeznički prevoz u prošloj godini, kao i prethodnih godina karakterišu visoki fiskalni rizici - pokazalo je istraživanje.

Prema analizi CEES-a, u oko 150 privrednih društava u većinskom vlasništvu države/lokalne samouprave, zaposleno je oko 17,5 hiljada osoba. Broj zaposlenih na nivou 25 analiziranih društava u periodu od 2019. se smanjuje što je rezultat smanjenja zaposlenosti u preduzećima Aerodromi Crne Gore, Željeznička infrastruktura, Barska plovidba, Vodovod i kanalizacija Podgorica i Institut Simo Milošević.

S druge strane, snažan rast zaposlenosti u postpandemijskom periodu, zaključno sa prošlom godinom, karakterističan je za CEDIS, Poštu Crne Gore, Rudnik uglja Pljevlja, Vodovod i kanalizaciju Nikšić, Vodovod i kanalizaciju Herceg Novi, što nepovoljno utiče na njihove ukupne obaveze.

-Važno je naglasiti da su podaci o broju zaposlenih dobijeni iz godišnjih finansijskih izvještaja privrednih drušatva, koji ne obuhvataju radne angažmane po osnovu ugovora o djelu i drugih vrsta ugovora, kao što su na primjer konsultantske usluge. Stoga je realan broj zaposlenih teško utvrdit i- dodaje se u saopštenju.

U cilju poboljšanja poslovanja tih preduzeća u postpandemijskom periodu, Vlada, kako smatraju u CEES-u, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave i ostalim zainteresovanim akterima, treba pripremiti strategiju/mapu puta sa jasnim koracima u reformi nadzora nad radom ovih društava, kao i reformi korporativnog upravljanja shodno najboljim evropskim praksama.

Crnogorski elektrodistributivni sistem doo Podgorica

Željeznički prevoz Crne Gore ad Podgorica

Barska plovidba a.d. Bar

Crnogorska plovidba a.d. Kotor

Željeznička Infrastruktura Crne Gore a.d. Podgorica

JP Aerodromi Crne Gore Podgorica

Vodovod i kanalizacija d.o.o. Podgorica

Institut dr Simo Milošević a.d. Igalo

Pošta Crne Gore doo Podgorica

Rudnik uglja ad Pljevlja

VODOVOD I KANALIZACIJA NIKŠIĆ

Vodovod i kanalizacija doo Herceg Novi

Centar za ekonomske i evropske studije

pandemija koronavirusa

poslovanje i finansijske rezultate preduzeća

kompanije u većinskom državnom vlasništvu

fiskalni rizici

godišnji finansijski izvještaji