Dejan Barjaktarović, Geološki zavod Srbije - Neznanje, nerad i javašluk uzroci stanja u rudniku Soko i u Kolubari

Neznanje, nerad i javašluk uzročnici su stanja u rudniku Soko, u kojem se prije više od mjesec dana dogodila tragedija, kada su poginula osmorica rudara, kao i problema u rudarskom basenu Kolubara - ocijenio je, u razgovoru za eKapiju dr Dejan Barjaktarović, pomoćnik direktora sektora za regionalnu geologiju u Geološkom zavodu Srbije.

Dr Barjaktarović je naš vodeći stručnjak za istraživanja uglja, za njegovo porijeklo i za nastanak ugljenih basena, ali sa rudnikom Soko nema veze od 2005. godine. Kako nam kaže, prethodno je sačinio eleborat za ovaj rudnik, u kojem je upozorio na postojanje metanonosnog peščarskog horizonta, ali je taj dokument, mada je prošao dvije stručne analize, na kraju "modifikovan" - tako što je unijeta znatno veća procjena rezervi uglja. Češki investitori u to vrijeme su bili zainteresovani za ovaj rudnik. Konkretno, prema riječima našeg sagovornika, u elaboratu je promijenjen jedan koeficijent, zapreminska težina, da bi se dobile željene rezerve. Česi su odustali. A Dejanu Barjaktaroviću je u martu 2005. rečeno da više ne može da se bavi ugljem u Srbiji, što je veoma teško podnio i u četvrtoj deceniji života završio u bolnici. Okrenuo se radu u inostranstvu.

- U to vrijeme, dva puta sam ulazio u jamu, i jednom su mi rekli da su izgubili ugalj. Pogrešno su izvodili radove, povezali su dva sloja, povlatni i glavni, u jedan - govori dr Barjaktarović. - Glavni sloj im tone mnogo duboko, a između ta dva sloja postoji pješčarski horizont, koji je bogat metanom. Kada se radovima dođe do rasednih zona - linija duž kojih je došlo do pucanja - što znači da je blok otišao nadole, udari se u rased, udari se u pješčarski horizont i time se oslobodi metan. Sada se desilo nešto katastrofalno. Za takav trenutni proboj metana verovatnoća je minimalna, ali kad se desio, nije bilo spasa.

Prema rečima našeg sagovornika, takvi događaji mogu da se preduprede tzv. degazacijom, "odgušivanjem". Dubokim bušotinama opasni gas se izvodi napolje - u najgorem slučaju, smanjuje se njegova količina. To su istovremeno i ispitne bušotine, uz pomoć kojih se može vidjeti šta rudare očekuje naprijed.

- Rudnik Soko je i tada imao odličnu opremu - danas ima još savremeniju, samočitače u obliku olovaka - ali su oni sve to shvatali pomalo neozbiljno. Problem je u neznanju i u lagodnom pristupu. To što oni imaju opremu, to je u redu, ali njihovi inženjeri ili nisu spremni da prate ono što sam im rekao - kako se "prati" ugljeni sloj, ili je posrijedi javašluk - tvrdi dr Barjaktarović. - Bio sam u Ostravi, u Češkoj, i danas tamo stoji 12 bušotina za degazaciju i oni su tokom rada rudnika imali manje problema sa metanom, kojeg je bilo, nego sa probojom vode.

Geološki institut u čijem je vrhu, kako kaže, jedna je od pet najboljih ustanova tog tipa u Evropi, i u inostranstvu svi žele da sarađuju s njenim stručnjacima.

- Ne želim da ćutim. Javašluk, neznanje i nerad su doveli do situacije i u Kolubari i u Sokobanji. Sa mnom o rudnicima sa podzemnom eksploatacijom razgovara i Svjetska banka, jer znaju da sam radio za Italijane, za Čehe, za Slovake, za Indoneziju, Mongoliju... Stvarno sam želio nekome da prenesem znanje. To su dva sata posla, ako neko želi da sasluša. Ovo se ne uči na fakultetu, to je zanat, supspecijalizacija i praksa. Ne očekujem, zaista, da ljudi koji rade nemaju nimalo elana da pitaju, da nauče nešto novo. Imao sam sjajnog učitelja, 2010. mi je ova kuća platila doktorat, a ja time u Srbiji ne mogu da se bavim.

Ko se onda bavi ugljem u Srbiji? - pitamo našeg sagovornika.

- Niko, generalno. Bave se rudnički geolozi, koji "po difoltu" rade nešto - pola od toga ne valja ništa. Prije mesec i po dana je trebalo da se brani elaborat za jedno polje u Kolubari. Dvije kancelarije do mene sjedi zamjenik direktora, stručnjak koga smatramo jednim od najboljih poznavalaca mineralnih sirovina, ne samo u Srbiji, i on je bio potpredsjednik komisije. Vratio je elaborat, posle razgovora sa mnom. Iz Kolubare su došli kod mene na konsultacije, da im pomognem - rekao sam šta ne valja, a oni su tražili da uradim na brzinu. Htjeli su da im radim besplatno, sa svojim saradnicima, na 72 bušotine, što ja ne želim, iz principa. I njima sam htio da prenesem znanje. Sada su mi zabranili i da uđem u Kolubaru.

Dr Barjaktarović govori nam da je u oktobru bio na savjetovanju Ugalj 2021, Komiteta za površinsku eksploataciju, i navodi svoje utiske sa tog stručnog skupa:

- Bio sam zapanjen nekvalitetom naučnih radova. Popodne je bila priča o strategiji razvoja. Javio se jedan stariji gospodin iz Kolubare, koji im je rekao da mogu da ga vole ili da ga ne vole zato što je bio u staroj vlasti, ali da ćemo doći u problem sa Kolubarom do kraja godine.

Srbija ima uglja za još oko 60 godina, kaže sagovornik eKapije i dodaje:

- Svjetska banka je napravila komisiju za zatvaranje pojedinih rudnika u Srbiji. Država je formirala Komisiju za ugljeve, mene tu nema, ne želim ni da budem pod ovakvim uslovima. Zalažem se, godinama, da se sjenički Štavalj aktivira (odradio sam Sjenički basen, Štavalj, za doktorat). Po mojoj procjeni, tamo ima više od 500 miliona tona rezervi, postoje problemi sa vodom, ali je eksploatacija moguća, na dva načina. Taj ugalj je vrlo kvalitetan, kao pljevaljski, nekoliko puta su Česi dolazili i plaćali stotine hiljada eura za različite studije. Zalažem se, takođe, da se otvori ležište Stamnica (iza Petrovca na Mlavi), kao i da se ponovo otvori aleksinački basen, sa sjevera, i konačno, da rudnik Soko radi, ali pod stručnim nadzorom, i da ljudi imaju dobre plate, ne da tek jedna trećina zaposlenih budu rudari. A dokle smo došli? Srbija uvozi ugalj iz Pljevalja, a Pljevlja će se zatvoriti, za 10 godina. Meni je drago zbog onih ljudi, ali je sramota za državu. Cijene uglja su ogromne...