Njemačka se okreće tečnom gasu?

Kriza u Ukrajini dramatično pokazuje kakvu geopolitički eksplozivnu snagu ima zemni gas. Velika zavisnost od jednog izvora veoma je opasna, a stvar bi mogli da ublaže terminali za tečni gas. Ali, Njemačka još nema nijedan, prenosi DW.

Planovi za izgradnju prvog nejmačkog terminala za tečni gas dobijaju politički vjetar u leđa. Radi se o investiciji od oko 1,5 mlrd EUR. U igri su gradovi Štade i Brunsbitel, oba u blizini ušća Labe u Sjeverno more. Iako će to sigurno još neko vrijeme da potraje, trenutno mnogo toga govori u prilog izgradnji terminala za tečni gas (LNG). Druge zemlje su po tom pitanju otišle dalje od Njemačke. U Evropskoj uniji već postoji 26 LNG-terminala.

- I kriza oko Ukrajine i rast cijena energenata pokazuju da Njemačka mora da postane manje zavisna od isporuka gasa i bilateralnih ugovora s pojedinačnim državama. LNG tu može da bude pravi put - izjavio je ministar privrede Donje Saksonije Bernd Althusman (CDU).

Izgradnja luke i terminala

Pozitivni signali dolaze i dolazili su od nove, ali ih je bilo i od bivše savezne njemačke vlade. Zbog mogućeg rata na istoku Ukrajine i političkih natezanja oko gasovoda Sjeverni tok 2, sve izglednije je da bi tečni gas mogao da posluži kao rješenje.

U Štadeu bi na ljeto trebalo da bude predata dokumentacija potrebna za odobrenje izgradnje LNG-terminala. Pristanište bi trebalo da se nalazi na rijeci Labi, a terminal na području hemijskog koncerna "Dow Chemical". U najboljem slučaju, postupak dodeljivanja svih dozvola mogao bi da traje godinu, do godinu i po dana, procjenjuje Johan Kilinger. Nakon toga bi se moglo početi s izgradnjom. Kilinger je direktor firme "Hanseatic Energy Hub GmbH" (HEH), koja planira izgradnju terminala za ukapljeni gas.

Infrastruktura i za uvoz vodonika

Ako sve bude bilo po planu, terminal bi mogao da bude otvoren 2026. godine. Izgradnja planiranog terminala koštala bi oko 800 mil EUR, plus oko 150 do 200 miliona za izgradnju javne luke na Labi. Kapacitet terminala bio bi 12 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To znači da bi iz tog terminala u njemačku mrežu za snabdijevanje gasom išlo oko 10% godišnje potrošnje gasa, procjenjuju u HEH.

- LNG-terminali su dodatni izvor, oni pomažu u povećanju sigurnosti snabdijevanja - izjavio je za list "Handelsblat" savezni ministar privrede Robert Habek (Zeleni). - A potrebni su nam terminali i za uvoz vodonika. Dio infrastrukture mogli bismo koristimo za obje svrhe. Stanje ove zime je bilo kritično, iz toga se moraju izvući političke pouke.

Veliki udio tečnog gasa povećao bi mogućnosti snabdijevanja gasom, ali ništa se ne bi promijenilo po pitanju njemačke zavisnosti od uvoza. Njemačka mora da uvozi 95% svojih potreba za zemnim gasom. Sopstvena proizvodnja od pet odsto dolazi gotovo isključivo iz Donje Sakonije. Veliki izvoznici tečnog gasa su, između ostalih, Katar, Australija, SAD i Alžir.

U Njemačkoj nije isplativa izgradnja LNG-terminala

- Njemačka nema, istina, sopstvene LNG-terminale, ali može kratkoročno da se snabdijeva na tržištu preko Holandije i evropske mreže za snabdijevanje gasom iz LNG-terminala - kaže Kerstin Andrea, šefica Saveznog udruženja za snabdijevanje energijom i vodom (BDEW). Od LNG-terminala u Dankerku (Francuska), Roterdamu (Holandija) i Zebrugeu (Belgija) postoje direktne infrastrukturne veze prema Njemačkoj.


A to će potrajati. Jer, i u Brunsbitelu dugo traje planirana izgradnja LNG-terminala. Oko četiri godine su prošle od predstavljanja tog plana, a još nema konačne odluke o investiciji, saopštila je jedna predstavnica firme "German LNG Terminal GmbH". Radi se, kaže, o veoma kompleksnoj, skupoj i dugoročnoj investiciji. Prema ranijim navodima, taj terminal bi trebalo da ima kapacitet od oko osam milijardi kubnih metara zemnog gasa, a investicija bi bila vrijedna oko 450 mil EUR.

Zaštitnici klime protiv LNG-a

Ukapljeni gas nastaje hlađenjem zemnog gasa na minus 162 stepeni, pri čemu on prelazi u tečno stanje i prevozi se brodom. Kada dođe na odredište, on se zagrijava, ponovo pretvara u gasno stanje i pušta u gasovod. Mišljenja stručnjaka se razilaze i u pogledu uticaja LNG i planiranih terminala na klimu. Organizacija za zaštitu životne sredine "Deutsche Umwelthilfe" smatra da se takvim projektima ne smije dati dozvola.

I u Habekovoj stranci (Zelenima) neki su protiv toga. Tako su recimo u pokrajini Šlezvig-Holštajn, u kojoj su na vlasti Zeleni zajedno sa CDU i FDP, na stranačkom kongresu prošle nedelje Zeleni glasali protiv LNG-terminala u Brunsbitelu. U zaključcima kongresa se navodi: "Šlezvig-Holštajnu ne treba LNG-terminal". Nije prošao čak ni kompromisni predlog.

A projekat izgradnje LNG-terminala u Brunsbitelu je, kao "nacionalni LNG-terminal" uvršten u koalicioni ugovor CDU, Zelenih i FDP. Ali, ta koalicija će na vlasti biti još nekoliko mjeseci: naime 8. maja ove godine održavaju se pokrajinski izbori. Osim toga, od sklapanja koalicionog ugovora prošlo je pet godina, a zaštitnici životne sredine sve odlučnije zahtijevaju brzo djelovanje.

- Izgradnja LNG-terminala traje godinama i ne mijenja ništa po pitanju zavisnosti Njemačke od fosilnih energenata. Gas dobiven frakiranjem nije odgovor za bezbjedno snabdijevanje energijom, već dio fosilnog ćorsokaka - kaže Gerald Nojbauer, energetski stručnjak iz organizacije "Grinpis". On od savezne njemačke vlade zahtijeva da napuštanjem korišćenja gasa do 2035. učini zaokret prema ograničenju zagrijavanja zemljine atmosfere.

Ministarstvo privrede Donje Saksonije

Savezno udruženje za snabdevanje energijom i vodom

Hanseatic Energy Hub GmbH

Laba

Kerstin Andrea

Gerald Nojbauer

Johan Kilinger

Bernd Althusman

tečni gas

LNG terminali

vodonik

infrastruktura

luke

Grinpis

Deutsche Umwelthilfe

stranka Zelenih