Rekordna inflacija u eurozoni

Inflacija u eurozoni rekordno je skočila u januaru, kako su pokazali zvanični podaci u srijedu, 2. februara, dodajući pritisak na Centralnu evropsku banku (ECB) pred sastanak o monetarnim politikama koji se planira u prvoj sedmici februara.

Inflacija je dostigla 5,1 procenat prošlog mjeseca, prvi put od kada agencija Eurostat prikuplja podatke od 1997.

Evropska centralna banka, zadužena za monetarnu politiku eura, planira da inflacija srednjoročno bude dva posto.

Odbor ECB-a se sastaje u četvrtak, a posmatrači očekuju da će se ECB držati svojih trenutnih stopa, koje su najniže u istoriji nakon pandemije izazvane korona virusom, uprkos inflatornom pritisku.

Svako pooštravanje moglo bi da ugrozi ekonomski oporavak i optereti zadužene kompanije i vlade.

- Podaci januarske inflacije podržavaju naš stav da će ECB uskoro predvidjeti da će inflacija biti ciljana u srednjoročnom periodu - rekla je kompanija Capital Economics u odgovoru na najnovije podatke.

- U skladu s tim, mislimo da će kreatori politike ove godine u potpunosti okončati neto kupovinu imovine i pripremiti se za početak podizanja kamatnih stopa početkom 2023, ako ne i prije - navodi se.

Šefica ECB, Kristin Lagard (Christine Lagarde) insistirala je na tome da je pritisak inflacije "tranzicioni" i da bi trebao da se olakša tokom godine. Ona kaže da je iznenadni oporavak ekonimije od ograničenja uvedenih zbog COVID-19 uzrokovalo nagli rast cijena energije.

Inflacija je već u decembru dosegla rekordnih pet posto.

Energenti su zabilježili skok od 28,6% inflacije u eurozone tokom januara, navodi Eurostat.

Zabilježen je porast od decembra, kada je prikazano 25,9% ukupnog skoka cijena.

Inflacija počinje da izaziva nervozu u eurozoni dok se druge ekonomije širom svijeta suočavaju sa ograničenim snabdijevanjem i iznenadnom potražnjom za energentima dok privreda pokušava da se vrati u prepandemijsko stanje.

Evropska unija (EU) se takođe suočava s drugim varijablama koje opterećuju njeno energetsko tržište.

Kratkoročno, napetosti s Rusijom - glavnim dobavljačem EU prirodnim gasom - rastu oko Ukrajine.

Dugoročno gledano, postoji tranzicija bloka prema budućnosti bez ugljenika koja će zahtijevati prelazak s izvora fosilnih goriva na obnovljive izvore.

Evropska centralna banka

ECB

Capital Economics

Eurostat

Christine Lagarde

Kristin Lagard

cijene

inflacija

potrošačke cijene

energentni

cijena hrane

cijena energenata