Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Krneta: Udruživanje s Atinskom berzom novo rođenje Beogradske berze, uskoro nacionalna strategija za razvoj tržišta kapitala
Izvor: Tanjug
Petak, 13.08.2021.
11:46
Petak, 13.08.2021.
11:46
Komentari
Ilustracija (Foto: Ti_ser/shutterstock.com)
- Da budem krajnje precizan, ovo je najava mogućnosti da tako nešto uradimo, mogućnosti novog rođenja - rekao je Krneta.
Transakcija u kojoj je Atinska berza postala vlasnik 10,2% Beogradske berze značajna je jer Atinska berza među najvećima u Evropi, a neuporedivi su podaci i brojevi Beogradske naspram Atinske berze.
- Faktički se radi o javnoj objavi strategijskog preokreta u životu tržišta kapitala u Srbiji - ocijenio je Krneta.
Dodao je da je dolazak Atinske berze značajan i kao osnov za tehnološko unapređenje koje će biti fazno.
- Sa tim unapređenjem biće obezbijeđena globalna prezentnost i dostupnost, vidljivost srpskog tržišta kapitala - svega onoga čime se trguje na Beogradskoj berzi - objasnio je on.
Krneta ističe da se veoma skoro može očekivati objavljivanje i nacionalne strategije za razvoj tržišta kapitala.
- Za očekivati je da će ta strategija, osim sistematskog pristupa razvoju tržišta kapitala, donijeti i niz konkretnih akcija i aktivnosti, koje će se manifestovati na samoj Beogradskoj berzi, kroz nove kompanije i nove tržišne instrumente - očekuje on.
Atinska berza za Beogradsku berzu biće i novi izvor znanja, jer su partneri i kolege već do sada izrazili spremnost da u Srbiji lokalno na terenu pomognu u kreiranju novih finansijskih instrumenata.
Zajednički se radi i u motivisanju i privlačenju srpskih privatnih kompanija da preko berze prikupe kapital za finansiranje tržišne utakmice, odnosno sopstvenog rasta i razvoja, otkriva on.
- Iznad očekivanja su inicijalni, prvi rezulatati koji ukazuju da je sasvim razumno i moguće, u veoma bliskoj budućnosti, očekivati konačno i prve srpske privatne kompanije koje će prikupiti kapital na samoj berzi - rekao je on.
Dodao je da je posle ovih promjena na ljudima sa berze, kao i na ostalim direktnim učesnicima na tržištu kapitala, ali i na kompanijama, da budu iskorišćene mogućnosti koje su ovim kreirane.
- Da li ćemo u tome uspjeti, naravno vrijeme će pokazati, kroz konkretne rezultate koji će se u budućem vremenu generisati - zaključio je on.
Krneta je ocijenio da je Beogradska berza u posljednjih gotovo 15 godina u silaznom trendu.
- Koncepti privatizacije kreirali su tržišne instrumente koji su imali ugrađene mehanizme za povlačenje sa tržišta kapitala. To je korišćeno u punoj mjeri, i ko god je mogao povukao se sa tržišta - rekao je on.
Ocijenio je da su razlozi za povlačenja jasni jer berza od izdavalaca hartija od vrijednosti zahtijeva punu otvorenost i transparentnost.
- Mogu da zamislim i vjerujem da bi i oni koji su i danas na tržištu kada bi bili u prilici da iskoriste mehanizme, da bi iskoristili priliku da se povuku - rekao je on.
Krneta je podsjetio da osim u jednom slučaju dolazak na Beogradsku berzu do sada nije bio motivisan prikupljanjem kapitala već se stizalo silom privatizacionih zakona koji su nekada društvene kompanije prisili da se posle procesa privatizacije pojave na berzi.
- Faktički se nijedna privatizacija u Srbiji nije desila na berzi. To samo potvrđuje da je berza postojala kao mehanizam za određena prava zaposlenih, bivših zaposlenih i penzionera da konvertuju svoje akcije u novac. I da se posle toga povuku te akcije sa berze. Naravno to nije bio put za izgradnju tržišta kapitala - ocenio je on.
Istakao je da je cilj da se preko prikupljanja kapitala na tržištu, berzi, obezbijedi rast i razvoj kompanija, što je poenta tržišne ekonomije.
Dodao je da je berza način da se pristupi eksternim finansijama, i to ne zaduživanjem već prikupljanjem i povećanjem kapitala, zarad finansiranja tržišne utakmice i tržišne borbe.
Istakao je da je za poslednjih 30 godina postojao samo jedan takav slučaj na Beogradskoj berzi.
On je ocijenio i da ne postoji sentiment upravaljača, nekada društvenih sada privatnih kompanija, da ovom tržištu i opstanu.
- Sa strategijom koju priprema Ministarstvo finansija, sa ovim što je Beogradska berza doprinijela povezivanjem sa Atinskom berzom, vjerujem da se stvaraju osnove za jedan potpuno novi koncept i kontekst, potpuno novi život ne samo tržišta kapitala "per se" već, prije svega, naše ekonomije - rekao je on.
Krneta je podsjetio da su prednosti ekonomija u kojima je moguće pristupiti eksternom kapitalu, u tome što kreiraju nova radna mjesta, kvalitetnije obrazovanje, zahtijevaju kvalitetnije kadrove i generiše ubrzanje stope rasta BDP-a.
- To je čitav niz ekonomskih, socijalnih pa i demografskih pozitivnih efekata - zaključio je Krneta.
Tagovi:
Atinska berza
Siniša Krneta
tržište kapitala
Nacionalna strategija za razvoj tržišta kapitala
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.