Mališa Grujić, generalni direktor kompanije "Trenkwalder" za Srbiju, BiH, CG i Makedoniju - Hiljade kilometara do uspjeha

(Mališa Grujić)

Kada biste ga pitali gde trenutno živi, teško bi mogao da vam odgovori, jer kako kaže "više ni sam ne zna". Radnim danima je u Beogradu i drugim gradovima regiona, svakog drugog vikenda je u Beču gde stanuje njegova porodica, dok ostale vikende provodi u rodnom Požarevcu. Kako kaže, godišnje pređe 60.000 kilometara autom i isto toliko avionom.

I dok ne ode na Kanarska ostrva gde planira da provede penzionerske dane, Mališa Grujić, generalni direktor kompanije "Trenkwalder" za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju, sigurnim korakom ide ka svojim poslovnim ciljevima, a neke od njih je otkrio u razgovoru za "eKapiju".

Nesuđeni fudbaler

Jedan od čelnih ljudi u nemačko-austrijskoj firmi "Trenkwalder", rođen je 1960. u Požarevcu, osnovnu školu je završio u malom mestu kod Kučeva, a srednju tehničku je pohađao u Kostolcu da bi se kao mašinski tehničar vratio u Kučevo gde je u struci radio tri godine.

Od najranijeg detinjstva je igrao fudbal i zato je te 1985. godine otišao u Beč kako bi nastavio fudbalsku karijeru. Iako je u međuvremenu dobio "papire za Švajcarsku" gde je trebalo da zaigra za tamošnji fudbalski klub, Grujić je odlučio da se posveti radu u struci.

- Zaposlio sam se 1986. godine u "Trenkwalder"-u, koji je u to vreme bio tehnički biro za projektovanje, kao konstruktor čeličnih konstrukcija i na toj poziciji sam bio punu deceniju – priča nam Mališa Grujić.

Od 1993. kompanija počinje da se bavi lizingom radne snage, pa se dve godine kasnije i Grujić preorijentisao na tu oblast.

- Išao sam stepenicu po stepenicu i tako sam došao do pozicije regionalnog menadžera za Beč. Kako se poslovanje kompanije širilo i na druge zemlje, 2005. otvoreno je predstavništvo i u Srbiji, a ja sam sledeće godine došao u Beograd kada smo imali samo jednu filijalu i dvoje interno zaposlenih – seća se naš sagovornik.

Upornost – ključ uspeha

Danas firma "Trenkwalder" na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije ima ukupno 18 filijala, 60 interno i 5.000 eksterno zaposlenih.

- Kada sam došao na ovu poziciju, rekao sam da ću je napustiti kada budemo imali 5.000 eksterno zaposlenih na teritoriji bivše Jugoslavije, ali sada kada smo dostigli taj cilj, želim da na našem spisku imamo 10.000 radnika i to mi je motivacija da nastavim dalje. Mislim da ćemo moći da se pohvalimo tim brojem u naredne dve godine – optimističan je Grujić iako se seća da je bilo dana kada nije sve išlo lako i kada je radio bez predaha.

Tada je u kancelariji provodio i po 14 sati dnevno, a bilo je i situacija kada je na poslu bukvalno "provodio dane i noći".

- Jednom smo morali da završimo projekat do srede i mi smo krenuli sa radom u 6 ujutru u nedelju i radili smo do 11 sati u sredu bez prestanka, spavali smo po sat vremena za stolom u kancelariji, ali smo bili uporni i uspešno završili projekat – seća se Grujić dana kada je "Trenkwalder" u Austriji pokretao posao koji je u to vreme bio pionirski, a danas ta kompanija ima filijale u 19 zemalja, oko 80.000 radnika i 350 poslovnica u čitavoj Evropi.

Kada je došao u Srbiju bilo je jako teško jer je, kako kaže naš sagovornik, morao da krene sve ispočetka.

- Bio je to mukotrpan rad. Sami smo tražili klijente, prelazio sam 70.000 kilometara godišnje da bih ljudima objasnio ko smo mi, šta radimo i koje su prednosti rada sa nama.

Tih prvih godina uvek je nailazio na isto pitanje - a čime se bavi vaša kompanija?

- "Trenkwalder" se bavi posredovanjem pri zapošljavanju za sve profile što podrazumeva da u ime svojih klijenata naša firma vrši selekciju, testiranje i predlaganje kandidata. Zatim, tu je lizing zaposlenih što znači da klijenti pozajmljuju radnike, a kasnije, ukoliko su zadovoljni, mogu da ih preuzmu i zaposle u svojoj kompaniji. Takođe, "Trenkwalder" ima i tim psihologa koji radi skrining radne snage, testove i treninge, a radimo i administraciju i konsalting radnika – objašnjava Grujić.

Pošto se dobar glas daleko čuje, tako je i "Trenkwalder" vrlo brzo stekao dobru reputaciju na ovim prostorima. Danas 80% ljudi u Srbiji zna čime se bavi ova kompanija, a tolika je prepoznatljivost i u Austriji. Kako kaže Grujić, više ne traži klijente, već oni sami dolaze u želji da sarađuju sa "Trenkwalder"-om.

Teško naći prave radnike

Dok se u Srbiji svi žale da nema posla, naš sagovornik kaže da je teško naći prave kandidate.

- U bazi imamo oko 25.000 ljudi, ali za pojedina specifična zanimanja ili top menadžere gotovo da nema kadrova, bilo da nemaju dovoljno iskustva ili obrazovanja, ne zadovoljavaju kriterijume za te pozicije – ističe Grujić.

Zato su stalno u potrazi za kvalitetnim kadrovima, ali i uvek otvoreni za nove klijente. U svim evropskim zemljama "Trenkwalder" se može pohvaliti značajnim referencama, a u Srbiji samo neki od njih su NIS, EPS, "Telenor", "Vip", "Porsche leasing", "Soko štark", "Grand kafa", "Bambi", "Fiat", sve banke, "Dr. Oertker", "Huawei", "Idea", LG, "Samsung", "Atlantic grupa"...

- Mi radimo u skladu sa našim "3 P" pravilom što znači da posao uradimo – partnerski, profesionalno i profitabilno i kada je taj trougao zatvren, mi smo zadovoljni. A kako nam je na prvom mestu zadovoljstvo klijenata i zaposlenih, za nih smo dostupni 24 sata dnevno – ističe sagovornik "eKapije".

Direktorova otvorena vrata

Predanost poslu, stalna težnja da se ispoštuju klijenti, zaposleni, rokovi, odrazili su se i na Grujićevo zdravlje, pa ga bolest savremneog čoveka nije zaobišla. Pre nekoliko godina, kada je izgubio dva klijenta to je bio okidač da shvati da je dobio "bolest menadžera" od koje boluje 80% ljudi na vodećim pozicijama zbog "sagorelosti u poslu" usled stalnog pritiska i stresa.

- Od tada sam malo usporio ritam, ali svakodnevni stres je neminovnost kada znate da će odluke koje donosite uticati na živote vaših radnika i njihovih porodica i zato maštam o da imam jedan dan na poslu, a da nemam šta da radim – kroz šalu kaže naš sagovornik.

Ne samo da uvek ima šta da se radi, već i svakodnevno i raznovrsno usavršavanje imperativ je u današnjem poslovnom svetu, tvrdi Grujić.

- Ja sam po struci mašinac, ali sam u hodu učio i o marketingu, finansijama i želim da to svoje iskustvo prenesem i na svoje mlade kolege, ali i ja mnogo učim od njih.

Grujić kaže i da se trudi da prenese i "pozitivnu energiju" na svoje kolege od kojih je većina tu od prvog dana i ne planiraju da odu. Smatra da je to važno merilo uspeha jedne kompanije.

- Naučno je dokazano da dolazi do zasićena poslom u periodu 3 do 5 godina, zato je potrebna motivacija. Novčana stimulacija je dobra, ali kratkog daha, treba omogućiti zaposlenom da stalno napreduje i da se usavršava, dati mu šasnu da pokaže i sebi i vama šta i koliko može, nagraditi ga, ali ga i kazniti kada to zasluži i zadržaćete svoje zaposlene. Naravno i zarade treba da budu adekvatne zalaganju i radu.

Naš sagovornik se trudi da sve to pruži svojim radnicaima i to je razlog što je 5% fluktuacije interno zaposlenih u "Trenkwalder"- u.

- Imamo jednom godišnje anketu o zadovoljstvu klijenata i zaposlenih, a prema poslednjem upitniku 85% - 90% zaposlenih je zadovoljno radom u našoj kompaniji – ističe Grujić dodajući da je vrlo bitno da je direktor uvek otvoren za razgovor sa svojim zaposlenima i zato su njegova "vrata uvek otvorena" i za interne i eksterne radnike.

Fudbal - večita ljubav

Mada je svoju karijeru nastavio daleko od sportskog terena, tokom svih ovih godina "najvažnija sporedna stvar na svetu" ostala je Grujićeva velika ljubav koju nije zapostavio.

- Sa ekipom koju čine bivši fudbalski profesionalci i ekipom sportskih novinara austrijskog javnog servisa igram fudbal i skoro svaka subota je "naša", a obišli smo 20 gradova Evrope i bar jednom godišnje odigramo neki meč u metropolama kao što su London, Pariz, Barselona – sa puno entuzijazma priča Grujić.

(Ćerke, zetovi i sin)

Ćerke-saveznice

Na putu ka uspehu porodica je Grujiću bila najveća podrška. Supruga, dve ćerke, sin, dvoje unučića su njegovo najveće bogatstvo, i kada zna da su mu deca uspešna, to mu daje snagu da istraje i odatle crpi energiju.

- Porodica je mnogo trpela zbog mog posla, a supruga najviše, jer sam ja praktično bio gost u kući, a on je bila ta koja je vaspitavala našu decu koja su odrasla i školovala se u Austriji, završili su fakultete, rade i govore po 4 jezika – ponosno priča Grujić.

Harmoniju u porodici Grujići su održali time što su sve probleme rešavali razgovorom, a odluke donosili "demokratskim glasanjem na kućnom savetu".

- Tako je bilo i 2006. prilikom odlučivanja o tome da li da nastavim karijeru u Beogradu. Iako su sin i supruga bili protiv mog dolaska u srpsku prestonicu, ćerke su bile moji saveznici, pa smo preglasali ostatak porodice na kućnom savetu – kaže kroz smeh Grujić.

Atlantik za penzionerske dane

Ma koliko bili zauzeti, Grujići moraju da odvoje vreme za putovanja gde se potpuno posvete jedni drugima. Tokom 27 godina braka, Grujić je sa suprugom obišao 41 zemlju.

- Posetili smo mnogobrojne destinacije, a tu ljubav smo preneli i na decu. Evo sada se spremamo za putovanje u Italiju gde ćemo ići svi "kompletno", ćerke, zetovi, unučići, sin i i supruga, a posle toga supruga i ja idemo na Kubu sami.

Od svih evropskih, američkih, afričkih zemalja koje je obišao, Grujić je izabrao Kanarska ostrva kao mesto gde želi da provede dane kada završi svoju karijeru.

- Planiram da radim još 5, 6 godina, a posle ću se posvetiti samo putovanjima, a Kanarska ostrva zbog "večnog proleća" će mi biti baza.

Irina Milošević