Muzej Macura

ilometra severozapadno od Beograda, u Sremu, na desnoj obali Dunava, dva kilometra nizvodno od Novih Banovaca, niklo je veliko sivo geometrijsko telo – “čudo” koje meštani već zovu “kućom bez prozora” i “kućom bez krova”. Svi tamo znaju da je tu “neobičnu kuću sagradio Macura”, ali retko kome “pada-na-pamet” da se radi o muzeju. Dok se ne pročuje.

A pročuće se, uskoro, nadaleko. Jer reč je o velikoj neobičnosti – znatno većoj od izgleda kuće: Vladimir Macura, rođen 1965. u Erveniku, blizu Knina, preko Beča – gde živi od 1986 – došao je u Nove Banovce da tu podigne MuzejMacura!

Kuća se sa (zasad) prašnjavog seoskog puta doživljava kao masivni zatvoreni kubus koji liči na uvećan i skraćen kjubrikovski monolit. Tek kad se priđe bočno, otkriva se meandar koji gmiže prema Dunavu da bi jednim nižim odlomljenim komadom zinuo prema “lepoj plavoj” vodi. Taj oblik je štapićem po zemlji nacrtao beogradski arhitekta Ivan Kucina, in situ, tokom jednog razgovora s Macurom: