Vollständiger Wiederaufbau des Donauparks in Novi Sad soll bald beginnen

Dunavski park je gradski park u centru Novog Sada, koja je počela da se uređuje kao park 1895. godine. Nalazi se u blizini Dunava, oslanja se na Dunavsku ulicu, pa je tako dobio i ime.

Na ovom mestu je u 19. veku bio Liman, zabareni rukavac Dunava, obrastao trskom i vrbama, leglo komaraca i žaba. Teren je bio znatno niži od okolnog prostora oko Mostobrana i završetka Dunavske ulice, jer je zemlja odavde korišćena za gradnju nasipa uz obalu Dunava.

Kada je određeno da se uredi park, 1895. godine najpre je nasuta zemlja u depresijama sa muljevito-peskovitom podlogom. Jedino je na najnižoj koti, 76 m nadmorske visine, ostala bara, koja je kasnije ozidana, te je nastalo jezero sa malim ostrvom nazvanim „Eržebet“, na kojem je zasađena žalosna vrba u spomen na austrougarsku caricu koja je ubijena 1898.

Intenzivnije uređenje parka počelo je prvih godina 20. veka, kada je na mestu gostionice „Kod engleske kraljice“ podignuta sudska palata (danas Muzej Vojvodine). Tada je na prostoru ispred ove palate zasađena trava i drveće, a kroz travnjak su napravljene zemljane staze. U parku je postavljena skulptura „Nimfa“ u vidu vodoskoka, rad poznatog novosadskog vajara Đorđa Jovanovića.

Sledeća etape uređivanja Dunavskog parka došle su tokom dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Rekonstrukcija je urađena između 1958. i 1962, prema projektu dr Ratibora Đorđevića, kada je park dobio današnji izgled.

Napravljen je prostor za igru dece i odmor. Od 33.695 m? parka, pod zelenom površinom je 22.000 m?. Ima ukupno 760 stabala. Pod zaštitom države je primerak hrasta lužnjaka. Od listopadnog drveća ovde ima: platana, lešnika, breza, koprivića, divljeg kestena, javora, srebrne lipe, jablana; od četinara: jele, čempresa, crnog bora, tuja; od šiblja: šimšira, žutike, japanske dunje, crvenog drena i dr. (Wikipedia)