Dobre strane stresa

Iako je stres nezdrav, kratkoročno gledano pod stresom ljudi mogu bolje da se koncentrišu, privremeno se pojačava imunitet, što nas čini otpornijim…

Poboljšava moždane funkcije

Okidači stresa stimulišu proizvodnju neurotrofina - hemijskih spojeva u mozgu koji jačaju vezi između neurona. Time se poboljšava produktivnost i koncentracija, pa ljudi u stresnim situacijama mogu imati bolju memoriju, lakše uče i brže reaguju.

Motiviše na uspeh

Postoji i pozitivan stres koji nastaje kao reakcija na pritisak kojem smo izloženi, a može rezultirati pobedom ili neuspehom. Bilo da je uzrok stresa polaganje nekog ispita, dokazivanje na poslu ili sportsko takmičenje, u takvim situacijama stres je odličan motivator koji nas tera da damo najbolje od sebe.

Stres nije uvek loš

Iako stres dugoročno deluje negativno na zdravlje, povremene stresne situacije nisu uvek loša stvar, tvrdi doktor Ričard Šelton sa Univerziteta Alabama. Budući da je stres prirodan obrambeni mehanizam tela na opasnost, njegova je uloga zaštitna, a ne štetna. Stres deluje loše ako postane hroničan ili pak ako osećamo da ne kontrolišemo situaciju, ali sve do tada on može imati pozitivne učinke, pokazuju studije.

Čini ljude otpornijima

U svakoj stresnoj situaciji ljudi uče da se nose s problemima, teskobom i nemirom. Upravo to omogućava bolje i prikladnije reakcije u budućnosti, a dokazano je da stres čini ljude psihički otpornijima. Radi se o sticanju osećaja kontrole nad životom i shvatanja da loša razdoblja na kraju uvek prolaze.

Povećava imunitet

Dok telo reaguje na stres, ono se u stvari priprema na mogućnost povrede ili infekcije. Zbog toga organizam počinje da luči više interleukina, hemijskih spojeva iz grupe citokina koji privremeno podižu obrambene sposobnosti.