Narcizam u hijerarhijskom vrhu povećava rizik od pogrešnih odluka, ali i od pronevera i malverzacija

Narcizam odslikava uverenost u sopstvenu izuzetnost, posebnost, važnost i privilegovanost da se bude izvan pravila koja važe za druge. Oni su iznad Zakona i mimo kazne kojase odnosi na obične smrtnike. Njima pripada sve što požele. Naprosto polažupuno pravo na to jer su duboko uvereni da su elita i neprocenjiva vrednost za svoju sredinu počevši od porodice, firme u kojoj rade, države u kojoj žive pa možda čak i za samo čovečanstvo.

Pravo na "specijalni" tretman

Zbog toga smatraju da se od njih ne može tražiti ono što se traži od drugih da se bave prizemnim stvarima, odnosno običnim svakodnevnim obavezama koje podrazumevaju rutinu, jednoličnost i dosadu.

Kako veruju da su sopstvenim rođenjem predodređeni za velika dela i da ih čeka izuzetna sudbina retko ulažu lični napor i resurse već traže prečice i/ili koriste druge. Drugi imaju vrednost ukoliko mogu da imaju koristi od njih i kao publika koja treba da im se divi, aplaudira, poklanja pažnju i odaje priznanje.

Od drugih očekuju da im se ulaguju, da im laskaju, da im se pokoravaju, da im prave specijalne ustupke.

Međutim, karakteristično za takav odnos je da nema uzajamnosti i obostranosti jer drugi su tu zbog njih, a ne oni zbog drugih. Naime, sve treba da bude podređeno njima i da se vrti oko njih jer su oni ti koji su jedino važni i kojima treba da se ugađa. Kada oni treba nešto da učine za druge onda su začuđeni da se neko uopšte drznuo da ih deranžira i zamara nekakvim zahtevima.

Drugi su tu zbog njih

Verujući da su drugi tu zbog njih oni u stvari veruju da drugi uopšte nisu bitni. Zbog toga nisu predusretljivi i ne izlaze u susret potrebama drugih ljudi. Ne saosećaju sa drugima i njihovim problemima i slobodno se može reći da im nedostaje empatije. Posledično tome nisu uspešniu održavanju dugotrajnih prijateljskih odnosa.

Kao što je već rečeno uvereni su u sopstvenu izuzetnost, superiornost, da sve znaju, da su svemoćni i nepogrešivi.

Zbog toga više veruju sopstvenoj intuiciji nego objektivnim podacima. Po pravilu ne postavljaju realne ciljeve pred sebe. Umesto toga maštaju o nekakvom obaranju rekorda i postignućima koja će svezadiviti i ostaviti bez daha.A to ih čini sklonima ka neodmerenim rizicima.

Iz istog razloga nikada ne konsultuju druge i ne uključuju ih u proces donošenja odluka.

Pri svemu tome ne mogu da se poprave i promene, niti da ostvare lični rast i razvoj u pravcu veće psihičke zrelosti, niti da koriguju sopstveno ponašanje zbog nerealne i grandiozne slike o sebi,te nemogućnosti da prihvate bilo koji vid kritike.

Grandiozna slika o sebi

Naime, nemoguće im je uputiti ličnu kritiku jer svaku kritiku doživljavaju kao napad i ličnu uvredu koju ne opraštajus jedne strane, a s druge strane zbog uverenosti u sopstvenu nepogrešivost krivicu za neuspeh uvek traže u drugima.

Kada ih, ipak, stigne zaslužena kazna u vidu razvoda, javnog skandala, otkaza ili zatvora vrlo su iznenađeni i zbunjeni kako je tako nešto moglo da im se dogodi. To doživljavaju kao veliku ličnu nepravdu koja kod njih stvara osećaj ogorčenosti. Sebe vide kao žrtvu ljudske pakosti i zavisti odbijajući da vide ličnu odgovornost za ono što im se dogodilo.

Odnosno, ne vide da svako ponašanje, svaka izgovorena reč, svako javno izneto mišljenje i uverenje, doneta odluka, dela ili nedela, aktivnosti ili neaktivnosti, članstvo u određenim grupama i slično imaju svoje posledice.

Može se reći da umesto razvijene samosvesti dominira grandiozna slika o sebi.Međutim, tu grandioznu sliku o sebi ne prate i grandiozni rezultati.

Bez grandioznih rezultata

U realnosti grandiozna postignuća koja bi im donela sve ono čemu teže, a to su bogatstvo, slava, prestiž, status i slično najčešće izostaju. I upravo taj raskorak sa realnošću vodi u prevaru.

Izigravanje zakona, lažni finansijski izveštaji, guranje problema pod tepih, lažna obećanja, iznošenje grandioznih tvrdnji sve su to odlikenarcizma u akciji.

Istraživanja su pokazala postojanje statistički značajne povezanosti između narcističke strukture ličnosti izvršnih direktora i sklonosti ka manipulaciji finansijskim izveštajima i zavaravanju nadzornog odbora u cilju ostvarivanja boljeg kompenzacionog paketa i daljeg napredovanja u karijeri.

Prema poznatom američkom sociologu i kriminologu, Donaldu Kresiju (Donald Cressey), da bi došlo do pronevere neophodno je da postoji triada: pritisak, mogućnost i racionalizacija.

Narcistička struktura ličnosti čini dijadu tog triangla s jedne strane vršeći unutrašnji pritisak na ponašanje, a s druge strane olakšavajući proces racionalizacije kojim se opravdava čin prevare i na kraju krajeva i ne vidi kao prevara.

Jer istraživanja su pokazala da se u proneverama koje čine izvršni direktori uglavnom ne radi o finansijskim motivima već o prestižu, društvenom statusu i nadmetanju u bogatstvu i uspehu koji nisu sami po sebi cilj već se na njima zasniva doživljaj lične vrednosti i identiteta.

Razlika između zdravog samopoštovanja i narcizma je u tome što se samopoštovanje zasniva na realnoj slici o sebi, a narcizam na nerealnoj, odnosno grandioznoj.

Iako neki stručnjaci (Kets de Vries, Emily Grijalva, Hogan Assessments – "The Upside of Narcissism in the Workplace") ukazuju da je izvesna doza narcizma neophodna u trci za top pozicije ipak je potrebno obratiti posebnu pažnju na date osobine u procesu selekcije prvih ljudi.

Subotica  

narcizam

Donaldu Kresiju

Donald Cressey

narcizam na poslu

narcistička struktura ličnosti

pronevera

samopoštovanje

Kets de Vries

Emily Grijalva

Hogan Assessments

The Upside of Narcissism in the Workplace

osobine zaposlenog