Dnevnik jednog direktora: Ribolovačka priča

Svi smo mi ribe. Sitnije ili krupnije. Morske ili rečne. Iz brzih reka ili jezera. Iz dubina ili plićaka. Svi se trudimo da poživimo u tim mutnim menadžerskim vodama što duže. Tu su i ribolovci. Spretni i nespretni. Strpljivi i nestrpljivi. Imaju dobre i loše mamce.

Takva je to igra. Ribolovci bacaju mamce, a ribe se trude da se ne upecaju. Najspretnije ribe uspeju čak i da maznu mamac sa udice. Ali imam jednog prijatelja, godinama se znamo, pametan je i ozbiljan. Ne znam, ipak, više kako da ga sprečim da se peca, iznova i iznova.

Bojan se snalazi u prodaji, kao, jelte, riba u vodi. U svakoj firmi u kojoj je radio podizao je prodaju u roku od nekoliko meseci na neočekivano visok nivo. Vredan je i požrtvovan. Zna da motiviše ljude, ali i da ih iskritikuje kada treba. Radi mnogo. Rezultate ima. Ponude za rad u drugim kompanijama često mu stižu. Sve izgleda idealno. Samo što se neprestano peca kao šaran.

Nisu to neki veoma složeni mamci. Ma, jok. Najobičniji. Na pijaci se prodaju za dvadeset dinara. Slušao sam ga pre neki dan, dok se žalio kako je gazda stalno nezadovoljan njegovim radom i kako ga strašno živcira taj bezobrazluk. Na licu mu vidim umor. Manje zbog posla, više zbog stresa kojem je izložen. Nervira ga taj gazdin oholi stav i potcenjivanje. Na provokacije reaguje tako što iznova poboljšava rezultate. Psuje, ali podiže lestvicu. E, baš u inat, da mu pokaže. A gazda, ribolovac, na svako podizanje lestvice, kaže jedno veliko: "Pih…Pa, moglo je to i bolje. Nije to ništa. Ja bih prodao tri puta više."

Kažem vam, mamac jeftin da ne može da bude jeftiniji. Boki, naravno, popizdi. U sebi mu opsuje i oca i majku. I nastavi da radi dalje. Posle nekoliko meseci, opet poboljša prodajne rezultate. Ponosno izađe pred gazdu i trijumfalno mu pokaže ishod. Gazda pogleda u svoju ribolovačku torbu šta ima od mamaca, stavi jednu mušicu na udicu uhvati štap i baci iz sve snage najlon, pa izgovori:

"Da, podigli ste rezultate 15%, ali ste uvećali planirane troškove za 2%. Mislim, kakav je to rezultat sa tolikim povećanjem troškova…"

A Boki zine i kao svaki dobro odgojeni šaran, opet se upeca. Zamišljam ga kako se koprca na toj udici, dok mi priča kako se posvađao sa gazdom, kako je objašnjavao da to nije tačno, da su ti troškovi u stvari manji i da sve što je uradio dobro za firmu. Kao da gazda ne zna da računa. Dok se pecao, naravno, u drugom planu mu ostala je najava povećanja fonda za plate.

Kao svaki sportski ribolovac, gazda je vratio upecanu ribu u vodu i nastavio da peca novim mamcima. Pogledao je u kutiju.

"Možda bih mogao neki novi mamac da izvadim. Aha! Ovaj nikad nisam probao" pomislio je dok je pretraživao pribor.

Sutradan, na sastanku prodaje, gazda je izgovorio pred svima da će najbolji prodavac meseca dobiti nagradu 2.000 EUR. Opa, dva soma evra, pomislili su prodavci. Bojan takođe trlja ruke, voli on izazove, ima da svi vide šta on ume. I prionuli su muški na posao. Radilo se tu, bogami, i do kasnih noćnih sati. Nije mala nagrada. Ostvarili su rekordnu prodaju. Neki Sveta iz Zaječara digao prodaju za duplo. Boki ponosno ulazi kod gazde, smeše mu se somovski brkovi, sija od sreće. ’Aj, sad majčin sine, da te vidim kako brojiš lovu. Ništa slađe u ribljem svetu, videti ribolovca da prizna da su ga ribice nadmudrile.

"Vidi, Boki…" započinje priču ribolovac smrknuto, "ja sam mislio da ste vi pošteni ljudi i da cenite što vas zapošljavam. Imam poverenja do nekih granica, ali kada mi se to poverenje naruši, ja ne mogu da budem isti čovek. Ovo sa povećanjem prodaje u prošlom mesecu za mene je velika provokacija. Zaključio sam da zapošljavam varalice i ljude koje preplaćujem. Kako drugačije da objasnim prodaju višu za 42% u prošlom mesecu. To znači da ste u mesecima pre toga bili neradnici i da se niste dovoljno trudili. Pogotovu onaj Sveta. Njega ćeš otpustiti, ne trebaju mi ljudi koji udvostručuju prodaju u jednom mesecu. Nagrade nema, a ove što nisu uspeli da prebace plan, kaznićeš sa 20% manjom platom."

I opet će mi pričati, kada se vidimo, da život nije fer. Kakvih prokletih ljudi ima. Kako su nezahvalni i gramzivi. Kako će uskoro otići svi ljudi iz firme zbog toga. Kako će i on otplivati na neko drugo more, reku, jezero da živi i radi.

Ne znam kako da mu objasnim da i tamo ima ribolovaca. Na isti način pecaju, bacaju iste mamce, mreže, udice… Bacaju njemu, kao i nama ostalima. Neki se upecaju, neki ne. Možda će se Boki umoriti. Možda će početi da razlikuje prave i lažne mamce. A možda najpre počne da prepoznaje poštene ribolovce. Kada to nauči, pojaviće se sigurno neki sa pravim i kvalitetnim mamcima. Malo ih je, ali postoje.

Do tada, neka ne zaboravi da je pecanje varalicom jedna od omiljenih ribolovačkih tehnika.

Više informacija o blogu - www.dnevnikjednogdirektora.com