Dnevnik jednog direktora: Kalimero

Sećate li se Kalimera? Davno se prikazivao na televiziji. Malo pre nego što ću se roditi, na prvom kanalu, tačno u sedam i petnaest, crtani film Kalimero. Malo, neodraslo, crno pile, sa ljuskom od jajeta na glavi, piskavog, njanjavog glasa. Gotovo neprestano ponavljao je nekoliko rečenica: "Pa to je nepravda, prava pravcata nepravda…", "Nitko me ne razumije", "Mene nitko ne voli…"

Crtani film, možda, niste gledali, ali Kalimera ste, uveren sam, čuli bar jednom. Sreli ste ih u vrtićima, školicama, dečijim igralištima… Ali, i u mnogim firmama. Čak i na odgovornim, visokim pozicijama.

Prošle nedelje, na različitim mestima, sa različitim ljudima, slušao sam nekoliko takvih priča. Na trenutke sam se setio tog malog, simpatičnog, stalno nezadovoljnog pileta.

Danica je do pre godinu dana radila u manjoj domaćoj kompaniji, na radnom mestu srednjeg ranga, a onda je usledio poziv iz velike međunarodne firme. Postala je direktor marketinga. Prelazak joj je dao veliku energiju i podstrek da se dokaže i pokaže znanja novim poslodavcima. Međutim, proteklog meseca došla je u sukob sa direktorom, jer nije želela da podrži marketinšku kampanju koju je prikazala agencija. Ocenila ju je kao nekvalitetnu i da neće doprineti prodaji. Bilo joj je čudno kada su na sastanku druge kolege uključene u proces podržale tu istu kampanju, iako je pre sastanka, u razgovorima sa njima, zajedno došla do iste procene. Naknadno je saznala da je tu agenciju doveo upravo direktor, te da su i do sada uvek oni radili kampanje. Danica je hrabro istupila i rekla da neće podržati to rešenje, bez obzira na posledice. Primećuje da je poslednjih nedelja isključena sa važnih sastanaka. Čak je i njena saradnica dobila put na Sajam u Minhen, najvažniji u toj industriji, uz obrazloženje da je to mlada osoba na koju treba računati. Žali se i krivi kolege što su nepošteni i dvolični. Da je velika nepravda to što su je skonili.

Rale je rukovodilac u jednoj fabrici u Južnoj Srbiji. Prema svim njegovim proračunima, nova investicija neće doneti željeni ishod. Ukazivao je na to poslednjih meseci, iako analiziranje ne ulazi u njegov opis posla. Rale je, ipak, svestran radnik. Povrh svega, za izvođača je izabrana kompanija za koju on zna da nema iskustva u toj oblasti i koja je dala najskuplju ponudu. Njegov šef je nekoliko puta spomenuo Raletu da misli da su izvođači dobri i zamolio ga da se ne opterećuje time, ionako ima dovoljno obaveza. Na kraju razgovora ga je potapšao po ramenu i namignuo mu uz osmeh rekavši: "Ma ne brini se za to. Sve je pod kontrolom". Ali, Rale nije mogao da bude miran. Ponovo je pogledao proračune i ponovo dobio iste, negativne, rezultate. Za svaki slučaj, ovog puta je poslao i direktoru pismo. Od tada se sve pogoršalo. Ono što ga naročito ljuti jeste to što i pored toga što je ukazao šefu na veliku uštedu, nije dobio obećanu povišicu. Nije mogao da to ne ispriča saradnicima, što se pročulo po celoj fabrici. Od tada šef nije više onako srdačan i otvoren prema Raletu kao što je bio ranije. Rale smatra da je nepravedno oštećen i razmišlja da napusti firmu, jer se ne vrednuju njegov trud i kvaliteti.

Bratislav, zvani Bata, bio je šef prodaje u jednoj velikoj domaćoj kompaniji. Imao je poštovanje uprave, dobre rezultate i motivisan prodajni tim . Dogodila mu se neprijatnost kada je jedna devojka iz njegovog tima ušla u ljubavnu vezu sa najboljim kupcem. Batina procena je bila da to izrazito loše utiče na njen rad. Prodajni rezultati i naplata potraživanja kod njenih kupaca, ipak, bili su dobri. Za njega, izrazito moralnu osobu, to je bilo skandalozno ponašanje. Ukaljala je i njegov i ugled tima. Hrabro i bez preteranog razmišljanja, zatražio je hitan sastanak sa direktorima i zahtevao da se raskalašna devojka odmah otpusti. Postavio je izbor: ili ona ili ja. Oni su se složili i podržali ga. Dok ih nije pozvao taj najbolji kupac. Mnogo važniji od Bate.

Bata još ne može da nađe novi posao. Nije mu jasno šta je pogrešio i kako se sve okrenulo u nepredviđenom smeru. Što je najgore, posle nekoliko meseci i ta devojka je dobila otkaz. Batu niko nije vratio. Ljut je i ne može da se pomiri sa nepravdom.

Ne znam šta mogu dalje da očekuju Danica, Rale i Bata. Ali znam šta se dogodilo sa Kalimerom. Više ga nigde ne prikazuju i ne poklanjaju mu pažnju. A Miki, Šilja, Paja Patak i dalje traju. Tom i Džeri, Tarzan i Betmen, takođe. Čak su se i Štrumfovi vratili na scenu. A Kalimera i njegove dosadne žalbe nikome više nisu zanimljive.

Možda bi bolje prošao da je izvlačio pouke iz svega onoga što mu se dešavalo. Da je učio pravila i ispravljao svoje ponašanje. Da je znao da pročita poglede i poruke bez reči. Da je prepoznao tuđe interese. Da je ćutao kada je potrebno. Da je na vreme namirisao opasnost i da se sklonio.

Ovako, šteta. Mogao je da otvori mnoga vrata u životu. Možda bi ga čekala sasvim drugačija, uspešnija, karijera. Samo da je odrastao i naučio da igra.

Stvarno, šteta.

Više informacija o blogu - www.dnevnikjednogdirektora.com)